Stalni osećaj užasa i teskobe koji smo osećali prateći seriju, bilo dok smo slušali odličnu muziku Bilje Krstić i Dragomira Stanojevića, bilo dok smo posmatrali snimke iz drona blatnjavih i ofucanih dvorišta po srpskim selima ili sveprisutnog smoga koji prožima beogradske ulice, dolazio je upravo od utiska da sve to verno, čak i previše verno, odgovara našoj - stvarnosti. Jer dovoljno je otvoriti bilo koji tabloid, i videti da je naša stvarnost - užasna

Srbija treba da se priključi talasu suverenizma. Nijednoj suverenoj državi ne trebaju ni MMF, ni Svetska banka, niti bilo čiji krediti (kineski, ruski, azerbejdžanski)

Najavljena je izmena poglavlja 35 u koje će ući obaveze Srbije proizašle iz briselskih i Ohridskog sporazuma, ili jasnije rečeno iz Vučić-Kurti sporazuma. Od momenta kad su ga prihvatili to više nije francusko-nemački sporazum, to više nije EU sporazum. To je Vučić-Kurti sporazum

Nije čudo što vlast čini sve da zatvori bilo koju mogućnost održavanja Sabora SNV, (jer bi to pokazalo da politika Aleksandra Vučića nema podršku Srba sa Kosova i Metohije), ne čudi nas ćutanje sitnih političkih šićardžija na Kosovu, ali nas zabrinjava ćutanje srpske opozicije, i građanske i državotvorne, čudi nas ćutanje  mislećih intelektualaca u Srbiji...!

Neobičan životni put i način pisanja i shvatanja života odredili su mu nekako i kraj da mu se grob i danas ne zna, a da li bi i koliko bio ponosan na svoje današnje tabloidne naslednike teško je reći, posebno zbog Cicvarićevih paralenih sklonosti ka filozofiranju

 Otkud tako negativan odnos prema privatizaciji pa su se francuski liberali, komunisti, Sarkozi i Le Penova, udružili u stavu da ne treba „prodavati porodično srebro“, kada nas u Srbiji predstavnici vlasti, MMF-a i liberalni ekonomisti godinama ubeđuju da je izlazak države iz vlasništva ključna mera ekonomske reforme?

Da je neko u Vašingtonu ili Briselu radio „fotorobot“ (identikit, phantombild, portrait-robot) atlantistički idealnog premijera Srbije, nacrtao bi upravo Anu Brnabić. I baš nju je Vučić izabrao za premijera. Lepo.

Pokret „Degrowth“ ili „NE-rast“ predstavlja nemilosrdnu kritiku dogme ekonomskog rasta, pre svega u odnosu na njegove ekološke posledice o mogućoj "klimatskoj katastrofi"

Među najčudnijim parovima koje je proizveo Drugi svetski rat bilo je udruživanje Vilijama „Divljeg Bila" Donovana, šefa OSS-a (prethodnice CIA), i grupe nemačkih marksista koje je angažovao da pomognu Sjedinjenim Državama da razumeju naciste.

Istina se zaista najčešće krije „negde između krajnosti”. A skoro nikad u ekstremu, ma koliko ti ekstremi – i ekstremizmi – povremeno delovali atraktivno i  privlačno u odnosu na sivilo „običnosti”, proseka i zdravog razuma