|
Poštovani građani Srbije,
danas u podne, pripadnici Kriminalističke policije ušli su u zgradu Rektorata Univerziteta u Beogradu. Bez prethodne najave. Bez jasnog pravnog obrazloženja. Bez poštovanja autonomije najstarije i najuglednije obrazovne institucije u Srbiji.
Zaplenili su kompjutere i risivere. Pretresaju kancelarije. Traže dokumenta.
A dok su to radili, režimska televizija je to prenosila uživo. Nisu došli da istraže. Došli su da ponize. Došli su da kažu svakom profesoru, svakom studentu, svakom građaninu: vidite šta se desi onima koji ne ćute.
Recimo jasno šta se danas desilo.
Jedna mlada žena je poginula u četvrtak. Tragedija koja zaslužuje dostojanstvenu, nezavisnu i temeljnu istragu. Univerzitet u Beogradu je odmah pozvao na takvu istragu. Pružili smo punu saradnju.
Umesto toga, dobili smo policijsku raciju pred kamerama.
Kompjuteri Rektorata ne sadrže nikakve informacije relevantne za istragu smrti jedne studentkinje na Filozofskom fakultetu. To svi znaju. Ali to nije poenta. Poenta je slika: policija u Rektoratu. Rektor pod istragom. Univerzitet na kolenima.
Ta slika je namenjena vama. Da se uplašite. Da pomislite: ako mogu ovo da urade Univerzitetu, šta mogu meni?
Ali pogledajmo drugu sliku.
Dok je policija ulazila na jedna vrata — studenti su dolazili na druga. Hiljadama. Spontano. Bez poziva partija, bez organizacije, bez autobusa.
Došli su jer znaju šta se dešava. Došli su jer je ovo njihov univerzitet. Došli su jer se ne boje.
To je prava slika današnjeg dana. Ne policija u Rektoratu. Već studenti ispred njega.
Vlastima koje su ovo naredile kažem sledeće:
Možete da uzmete kompjutere i risivere. Ne možete da uzmete istinu.
Možete da pretresete kancelarije. Ne možete da pretresete savest naroda.
Možete da pošaljete policiju. Ali za svaku patrolu koju pošaljete, doći će hiljadu studenata.
Šesnaest ljudi je poginulo u Novom Sadu. Niko nije odgovarao. Niko nije smenjivan. Nijedan resiver nije zaplenjen. Nijedna kancelarija nije pretresana.
Ali kada rektor stane uz studente — tada dolazi policija.
To vam govori sve što treba da znate o ovoj vlasti. Ne boje se kriminala. Boje se obrazovanja.
Studentima kažem:
Videli ste šta se desilo danas. Videli ste policiju u vašem Univerzitetu. Videli ste kamere kako to prenose kao da je to pobeda.
To nije pobeda. To je priznanje poraza. Kada vlast šalje policiju na univerzitet, to znači da je izgubila sve argumente. Kada pleni kompjutere umesto da odgovara na pitanja — to znači da nema odgovore.
Petnaest meseci ste stajali na ulicama. Na kiši. Na suncu. Na mrazu. Rekli su da ćete odustati. Niste. Rekli su da ste teroristi. Niste. Rekli su da ste strani plaćenici. Niste. Sada šalju policiju na vaš Univerzitet.
I nećete odustati ni sada.
Građanima Srbije kažem:
Ono što se danas desilo na Univerzitetu u Beogradu nije napad na mene lično. Ovo je napad na ideju da u Srbiji postoji bilo šta što vlast ne može da kontroliše. Univerzitet je poslednja institucija koja stoji uspravno. Zato su došli.
Ovo je napad na ideju da u Srbiji postoji bilo šta što vlast ne može da kontroliše
Ali Univerzitet ne stoji uspravno zato što ima zidove. Stoji zato što ima ljude. Profesore koji odbijaju da ćute. Studente koji odbijaju da se boje.
Građane koji odbijaju da zaborave šesnaest života iz Novog Sada.
Kompjutere i risivere mogu da odnesu. Ali ono što čini ovaj Univerzitet — čast, znanje, istinu — to ne mogu da stave u kutiju i iznesu iz zgrade.
O istrazi:
Univerzitet u Beogradu u potpunosti poštuje vladavinu prava. Podržavamo svaku zakonitu istragu. Ali ono što se danas desilo nema veze sa istragom. Imalo je veze sa zastrašivanjem.
Ponavljam poziv: tražimo nezavisnu, ukoliko je potrebno i međunarodno nadgledanu istragu okolnosti smrti naše studentkinje. Tražimo forenzičke stručnjake, a ne političke operacije. Tražimo istinu — ne kaznu za one koji je traže.
Međunarodnoj zajednici:
Danas je policija ušla na Univerzitet u Beogradu. To se prenosi uživo kao politički spektakl. Ovo nije istraga. Ovo je obračun sa slobodom mišljenja.
Pozivam univerzitete širom Evrope, Evropsku komisiju, Evropski parlament i sve koji veruju u akademsku slobodu da se oglase. Danas Beograd. Sutra bilo koji drugi univerzitet u Evropi koji se usudi da stane uz svoje studente.
Završiću onako kako sam počeo — sa istinom.
Ova vlast ne napada Univerzitet zato što smo učinili nešto loše.
Napada nas zato što smo učinili nešto dobro.
Stali smo uz studente. Stali smo uz istinu. Stali smo uz Srbiju.
I to ćemo nastaviti da radimo. Sa resiverima ili bez njih.
Nije u zlobi, u znanju je moć.
* Integralan govor rektora Vladana Đokića ispred Rektorata Univerziteta u Beogradu 31. marta 2026.
(NSPM) |
.jpg)
Predlažemo sledeće: umesto da se po Srbiji rudari i reciklira litijum i zagađuje okolina, da se od Jadra do Zrenjanina napravi cevovod koji će doneti čistu domaću vodu Zrenjaninu i Banatu
A da stvar bude još "zanimljivija", Japan počinje da izdvaja kapital za obnovu američke ekonomije u trenutku kada jen slabi, a cene u samom Japanu dodatno rastu.
Dve su se stvari dogodile od juče - Evropa se anemično pozabavila slučajem Srbija i u Americi je ubijen Čarli Kirk.
Srpska istoriografija, naučna disciplina koja se neguje na srpskim univerzitetima i u institutima, nalazi se u stanju slobodnog pada. Ona kao da više nema ničeg zajedničkog sa onim što je bila u vreme svojih velikih utemeljivača: Stojana Novakovića, Ilariona Ruvarca, Ljubomira Kovačevića, Mihaila Gavrilovića, Slobodana Jovanovića, Jovana Radonjića, Stanoja Stanojevića, Vladimira Ćorovića, Vasilja Popovića, Nikole Radojčića, Mite Kostića i ostalih srpskih istoričara s kraja 19. i iz prve polovine 20. veka.
Za neki veći geopolitički zaokret – koji neki priželjkuju, dok ga se drugi plaše i užasavaju – čini se da nema ni prostora ni raspoloženja. I nije to nikakvo „sedenje na dve stolice“, kao što se neprestano imputira, nego elementarno uvažavanje kako geopolitičkih realnosti, tako i srpskih nacionalnih i istoriskih specifičnosti.
Takođe, patriotizam ne znači biti protiv svake kritike sopstvene zemlje – pogotovo ne protiv one koja se odnosi na vlast, raspored moći, ekonomsku ili međunarodnu politiku vlade itd. Jedino je odbrana i preživljavanje vlastite zajednice ona vrednost prema kojoj je patrioti dozvoljeno da bude nekritičan
Tehničke, finansijske i kadrovske posledice dovele bi u pitanje energetsku nezavisnost zemlje, te da bi posledice primene INEKP u sadašnjoj formi ubrzale proces promene vlasništva i oduzimanja ključnih postrojenja i preduzeća iz ruku građana Srbije
Dolaskom SNS zaduživanje se ubrzava, do kraja 2019. je podignuto na 24 milijarde, da bi u poslednje tri godine uvećanje iznosilo gotovo 12 milijardi evra
.jpg){kind=small}
Nisu građani Vrbasa potpisali izdajnički Briselski sporazum, kao ni žitelji Bačke Palanke sraman Vašintonski dokument. Srbija se umirit ne može
Da li današnja srpska istoriografija nudi bar neke odgovore na velika pitanja našeg vremena. Ili je beznadežno zakopana u jugoslovenskim, pa i titoističkim paradigmama starim po nekoliko decenija. Ili je ostala zaglavljena u entuzijazmu za zapadne vrednosti i borbi protiv nacionalizma iz devedesetih“. 
