Без легитимитета ова власт не може да и даље ствара привид плурализма и вишестраначког парламентаризма, а бојкотовање рада Народне скупштине, настале на изборној крађи, до краја би оголило диктаторски карактер напредњачке власти и додатно би продубило политичку кризу, која је настала након изборне крађе

Сматрам да је Србија учинила крупну политичку грешку придружујући се Кримској платформи, иницијативи украјинске владе која има за циљ ,,ослобађање и реинкорпорацију полуострва''

Без сумње, положај у коме се налази ћирилица у јавној употреби у Србији данас је и даље лош, што је последица више од пола века немара, јавашлука, и агресивне латинизације, прво српскохрватског, а затим и српског књижевног стандарда. Међутим, ситуација је данас кудикамо боља него пре десет година, а српско писмо је највише угрожено управо у издањима и публикацијама оних који се најгласније куну да су „два писма наше богатство“

Изгледа да се мукама корисника кредита у ЦХФ коначно назире крај. А да ли је ова одлука државних званичника иницирана наглом емпатијом према људима који су одлучили да штрајком глађу по цену живота дођу до правде, или је посматрајући моменат у коме је донета, таква одлука чисто политичка?

 Светла будућност је још увек нешто даље. Не бих стајао овде и лагао да је живот у Србији за све данас много бољи него раније, али воде наших река су јасније и чистије данас и дефинитивно можемо кроз њих да видимо да наша земаља стоји на чвршћим ногама.

Наша јавна сцена постала је својеврсна „парапсихополитикопатологија“, отворено првенство у грђењу неистомишљеника, турнир без правде и правила, у коме више не постоје „црвене линије“ обзира и пристојности

Један пријатељ ми је недавно послао скраћену верзију обраћања Си Ђинпинга члановима Централног комитета Комунистичке партије Кине из јануара 2013.

И баш зато сви они који су ИСТИНСКИ за промену власти у Црној Гори (а нарочито Срби – како они из Србије, тако и из Црне Горе), не би смели да му неком непромишљеном изјавом, гестом или чином у томе пођу на руку.  

пораз на председничким изборима делегитимисао би Вучићеву власт; сарадња странака унутар опозиције може да подразумева и изналажење заједничког председничког кандидата; разуме се, што је кандидат општији, то је мање идеолошки и политички идеалан за појединачне опције

То је био састанак у Потсдаму, који службена немачка политика проглашава „Потсдамском конференцијом“ и стилизује у репетицију 2.0 Хајдрихове и Ајхманове Ванзејске конференције (Wannseekonferenz) из јануара 1942. Делом због Зелнера, али највише због тога што између те две локације лежи само осам километара