Југоносталгија је, стога, у јавном пољу погрешна зато што је необјективна неуравнотежена. А посебно зато што је плодно тле за идеју обнове антисрпског југославизма, али овог пута под НАТО кишобраном

У Народној скупштини Републике Србије прошле недеље се расправљало и гласало о два закона о образовању: Закону о основама система и образовања и Закону о високом образовању.

Чини се извесним да економска логика није та која намеће потенцијално радикалне мере новоизабраног председника САД према Гренланду и Панамском каналу, које би могле отуђити савезнике и супарницима глобалног хегемона понудити још један добар аргумент за оспоравање лидерске улоге у свету

Да ли Држава Србија данас има технолошки капацитет да гарантује очување животне средине и здравог окружења својим грађанима током спровођења пројекта „Јадар“ који подразумева веома специфичне и до сада недовољно испитане технологије?

Ипак, на крају свих крајева, врло могуће – и, заправо, врло вероватно – да ће се показати да код просечног Србина („Пере“) на одлуку „вакцинисати се, или не“ далеко већи утицај има перспектива олакшаног приступа колективном предмету жеље званом „десет дана за четири особе у Паралији“, него сви могући и немогући аргументи српске и светске здравствене струке и апели вољеног председника.

Западњаци се сада надају да ће им то ипак, у догледно време, завршити политичар који је концентрисао колико год је преостало власти у једној (полу)колонији. Али, шта ће он напослетку урадити, то уистину још нико не зна (мада, на основу Брисела 1 и 2, као и његових изјава, већина патриота очекује најгоре).

У многобројним анализама студентских протеста и њиховог покрета једна од константних оцена састоји се у основној оцени да су они успели да врате пуни смисао и достојанство самом појму и одређењу патриотизма и националног идентитета

 На памћење винске мушице код народа ова власт и рачуна и на томе опстаје – али ја сам добро запамтио.

У периоду велике политичке поларизације, неповерења у институције, скоро свакодневних масовних убистава на јавним местима, овакви филмови наилазе на плодно тле, не само код политичких екстремиста већ и код оних који напросто не препознају америчко друштво па и културу јер више не личе оно што је пре било

Држава која мисли би, већ од јуче, требало да се припрема за ново време и нове ризике који ће долазити различитим комбинацијама политичких, економских, климатских и здравствених чинилаца