Има ли у нашој поп књижевности разарања табуа или је то жеља за шокирањем, скретањем пажње публике, рецимо, и кроз језик псовки?

Ја се нећу смирити док тај човек и њему слични, не буду у затвору. Значи, то вам сада обећавам. Нећу се смирити и будите сигурни да ће у неком наредном периоду, кад се стекну услови за то, он завршити у затвору

Убијени који се воде као нестали, дакле, само су проблем њихових породица, власти ће и даље избегавати да се тиме баве јер то значи подсећање на нешто што би они радо да избришу из памћења, свог и колективног.

Замисливо је видети Дарвинову теорију као рационализацију библијских прописа. „Идите и множите се“ може да буде схваћено као „врх леденог брега“ испод ког се крију што научни, што квазинаучни заплети.

Амерички изасланик Курт Волкер позива на рат када каже да жели целовиту Украјину. Он под тим подразумева да се Донбас и Крим врате под контролу Кијева али при томе није пружио никакве безбедносне гаранције да ће становништво бити поштеђено било каквих репресивних мера и одмазде. Осим тога он говори о наоружавању само једне стране а то опасно води у сукоб ширих размера.

Статус који бол има у култури српског народа, а посебно у култури језика, огледа се у фразама. Постоје различита „места“ која могу да боле. Може да боли неки део тела – „боли ме уво/лакат“, а такође може да боли ћоше или брига.

Најстрашније што младе генерације немају наду и што живимо у систему организованог, диригованог хаоса и строго контролисане анархије

Само му још недостаје Шешељ који извлачи његов најпрљавији веш у, рецимо, Утиску недеље. Ипак, да је Запад заиста желео да дестабилизује ову власт, пустио би Шешеља који месец раније, током предизборне кампање.

Влада Србије није одговорила на питање ко јој је наметнуо захтев да се Зорици Томић плаћа стан у Паризу 7.000 евра месечно, који је претходно одбацила након што је потпредседник Владе Божидар Ђелић упозорио да је то папрено луксузирање

 Али поред њих, постоји и један назанемарљив део другосрбијанаца који подржавају Вучића, попут Јелене Милић и Соње Лихт. Или попут Чедомира Јовановића и Ненада Чанка који поглавито нападају опозицију и у њима виде главни проблем. Оних који подржавају опозицију је неупоредиво мање и много су занемарљивији.