Један тако нагли стратегијски заокрет Анкаре, такође би снажно утицао на односе са заливским монархијама, пре свега са Саудијском Арабијом и Катаром, спонзорима џихадистичких милиција које се боре против Асада и других алтернатива Исламској држави.

Негативна обележја глобализма, која су између осталог дошла до изражаја и у начинима на које су функционисали глобални медији, показала су нам како изгледа систем кад полуди од превелике моћи.

Да ли је, дакле, могућ антирежимски протест без Косова? Није! Питање Космета не само да представља жижну тачку свих непочинстава, махинација, и злодела актуелних власти, не само да стоји у темељу системског гажења уставних и законских права грађана Србије које се затим преносе на све остале домене политике, него истовремено представља централно политичко питање Србије и српског народа

Док се цела политичка и невладина елита смењује на цинкарошким брифинзима у западним амбасадама у Београду, понижења који нам они приређују се тумаче као жеља наших партнера да помогну...

У двадесетом веку потребна равнотежа између традиције и потребе за новим је била више пута поремећена због лоше схваћеног „авангардизма“ – промукли, нестрпљиви авангардизам, по сваку цену. Деструкција је постала апотеоза ратничког авангардизма. Она се устремила да поцепа читаву вековну културну традицију.

Будућност српске левице је везана за једно питање, које је, бојим се, само наизглед једноставно. Требало би да га себи постави свако ко верује у солидарност, друштвену једнакост и праведну расподелу, коме је срце на страни оних који су на друштвеном дну или мало изнад њега. Шта ми је главни циљ – врло, „грађанско“ Ја или добробит пониженог народа? Нажалост, не може и једно и друго.

Да „охлади Додикове сецесионистишке амбиције“ Тадић, такође, не може, прије свега за то што такве намјере у руководству РС и не постоје. Постоје једино као есадеовско-есдепеовска конструкција која предсједника Српске треба свијету лажно да представи као рушитеља Дејтона и БиХ.

Финансијска криза која је захватила свет многе је навела да преиспитају неолибералне поставке политике америчке владе. Социолог и теоретичар светских система Имануел Волерстин говори о парадигми промене у глобалном размишљању о економској политици и о будућности капитализма.

И овога пута, поводом страшног злочина у Ници, званична Москва је реаговала емотивно, са осудом и гнушањем према починиоцима, указујући на потребу да се овом злу једном заувек стане на пут.

Србија полако, понекад болно, али сигурно напушта ону парадигму унутар које је свака пропаганда била осуђена на неуспех. Деветнаестовековни снови о националној држави нису одговор на модерне изазове.