Aмерички председник Барак Обама разматра војну интервенцију против џихадиста док они заузимају град за градом. У Персијски залив већ је упућен један амерички носач авиона. Али то је америчка игра од самог почетка. Американци стратешки не дозвољавају да Ирак постане једна мирна и целовита држава јер би тада брзо потпала под утицај Ирана.

Свако ко се понешто разуме у политику прозреће да је оваква медијска центифуга ретко плод истраживачког новинарства те да “отровна стрела“ није намењена  само амбасадорки Томић, већ и њеном шефу, министру Јеремићу.

Вучићева власт почивала је до сада на подршци коју је добијао са запада. Он сада покушава да се реоријентише нарочито према Кини. Крлежа би рекао да тражи новог господара како би наставио да ротира око туђе осовине на све четири стране компаса.

Премијер као да је заборавио шта је у 20. веку наша земља доживела управо од Немачке, јер ако нас она у Првом светском рату, у коме је српски народ претрпео огромне жртве и разарања, и није непосредно напала, она је била главни подстрекач Аустроугарске да то учини.

Књига Биљане Живковић нас учи да духовни провинцијализам није ствар прошлости и да је слободна мисао прва жртва идеологије – чак и оне „прогресивне“. Бити паланка то није питање географије већ мисаоне окошталости.

За закључивање и ратификацију темељног уговора - за СПЦ су ПОТПУНО НЕВАЖНИ постојећи или будући црногорски прописи, као што то потврђује ратификовани Темељни уговор ЦГ и Свете Столице потписан у Ватикану и у коме стоји „Црна Гора признаје јавно правни субјективитет Католичке цркве, у складу са начелима УСТАВА и КАНОНСКИМ ПРАВОМ Католичке цркве“

Судећи по најави Александра Вучића, врло је вероватно да би још неки од српских бизнисмена и политичара могли Мирославу Мишковићу, власнику „Делта холдинга“, да праве друштво у притвору. Јер, списак од 24 спорне приватизације је подугачак, као и број оних који су умешани.

Србији прети слом какав су доживели Мексико, земље југоисточне Азије и Русије, Аргентина. Коришћењем нових кредита добијених од ММФ-а, као и од других кредитора и евентуално рефинансирањем дела врло високих спољних дугова предузећа, тај ће се слом само одложити.

Криза у Украјини несумњиво представља велики безбедносни проблем у савременом свету. Упркос томе, има врло мало сличности са кризом која је била уочи Првог светског рата.

На примеру Србије, лудило и „ненормалност“ о којима говори Фуко били су доминантни у западним друштвима као „произведена истина“ која припада једном једином „режиму истине“. Оптимистички верујем да је та епоха иза нас.