Из године у годину дошло се до тога да нема више одакле да се обнови производња. И шта још да уради сељак са 10–20 хектара земље? Ако је и добио кредите за механизацију, свака нова рата кредита је сигурно већа, при чему је цена млека, пшенице, кукуруза, соје, сунцокрета мања него када је он узео кредит.

Шта се у међувремену десило – мало ко зна. Вести у медијима су биле прилично штуре, а нама остаје само да нагађамо -  да ли је Лазаревић, иначе тренутно у великим дуговима, као и већина српских тајкуна, продао део своје компаније само да би вратио део дугова?

Збиља, докле ће он тако? Зашто је, дођавола, тако поносан? Не знам да ли је овде реч о некој мистериозној политици, али знам да Ковач пише катастрофално, и да то нашу књижевну јавност уопште не узнемирава. Она, наиме, чита као што је написано. И тачка. 

Слабе и плашљиве људе страх нагони да раде управо оно чега се највише боје – само је један од многобројних Андрићевих „знакова поред пута“ који казују о страху

Оно што је можда најзанимљивије јесте то да будући председник Владе као да није свестан да се његова обећања не испуњавају. Па тако он, приликом давања једног од неиспуњених обећања, каже: „Ја не припадам оном типу људи који је 12 година обмањивао грађане Србије и бавио се само маркетиншким триковима.

Случај „нестали бубрег“ парадигма је српског здравства – пацијент све плаћа, заузврат, од њега се очекује да ћути, ништа не пита, трпи, арчи своје време у недоглед, а ако нешто пође како не треба, да прихвати сву одговорност на своја плећа!

Наиме, осим званичних сајтова странке и Александра Вучића, ботови су делили садржаје и са сајтова провладиних медија - Информера, Алоа и Пинка, као и агенције Тањуг. Ови медији су познати по томе што промовишу владајућу странку, али и по сталној призводњи лажних вести.

То сугерише, као једини могући закључак, да је аутору пук. Шкрбићу онемогућено да београдској публици представи своје дело искључиво због критичког става према службеном сребреничком наративу, а не због недостатака у начину како образлаже своју тезу.

Једни саветују да, док траје криза, не треба почињати никакав посао, а други да се, ако постоје икакве шансе, бизнис започне одмах. Лидери и топ менаџери најмоћнијих светских компанија полако излазе из стања првобитног шока и почињу врло озбиљно да размишљају о разним развојним стратегијама.

Реално говорећи, ни пре ове епидемије атмосфера у друштву није била сјајна, нити повољна за вођење кампање и вршење такозваних „изборних радњи“, а сада је ствар доведена практично до апсурда. Режим је објективно и практично убио политички живот у Србији, а ова актуелна ситуација са пандемијом корона вируса је то стање само додатно оголила.