Jedini preostali smisao evroinategracija Srbije u EU je da se kroz IPAP i IPARD programe i dalje nagrađuje režim za vernost besmislenim, a štetnim evrointegracijama. U srpskom jeziku reč kojom se naziva ova poajva naziva. Znate li koja je to reč?

Samo mu još nedostaje Šešelj koji izvlači njegov najprljaviji veš u, recimo, Utisku nedelje. Ipak, da je Zapad zaista želeo da destabilizuje ovu vlast, pustio bi Šešelja koji mesec ranije, tokom predizborne kampanje.

Nije preterano reći da je profesor žrtvovao vlastiti život zarad ideja u koje je verovao. I sigurno bi poživeo još mnogo da je svoje poslednje godine proveo onako kako većina ljudi iz njegove generacije provodi, u zatišju i spokoju.

Dug je uvek zao drug, gospodine ministre, a ako su nam perspektive tako sjajne i svetle, zašto se bar deo ovoga ne finansira iz prihoda? Zašto se predlažu stavke poput čuvenog nacionalnog stadiona i grupe drugih stadiona u visini od nekoliko stotina miliona evra i izdvaja novac u budžetu za te potrebe?

Najnoviji događaj je „Stoljeće miran nakon stoljeća ratova“ i to baš na drveni srpski praznik Vidovdan. Sarajlije i njegove goste će u čast stoljećamira zabavljati ni jedan drugi orkestar nego baš vojni. Divna simbolika za mirnodopsko stoljeće koje nam se ukazalo.

Problem nastaje kada naši najčitaniji pisci nastoje da se njihova uspešna „literatura“ tretira ne samo kao proizvod određene medijske i marketinške mašinerije, već kao respektabilna književnost koja uspostavlja određeni standard.

Mi ćemo narednih dana podneti narodnu inicijativu i krenuti u kampanju sakupljanja potpisa za usvajanje „Rezolucije o ugroženosti Srba u Crnoj Gori“, time ćemo jasno staviti Narodne poslanike Republike Srbije pred izbor podrške ili uskraćivanja podrške narodu i Crkvi u Crnoj Gori.

Ideja da građani EU preko direktno izabranih predstavnika imaju važan uticaj na izbor EK predstavljena je kao svojevrsna „demokratska evolucija EU“, ali praksa mnogo više opravdava stav da se u Briselu učvršćuje birokratsko čudovište čija konstrukcija postaje sve komplikovanija i glomaznija i sve dalja od običnog građanina.

Ksenija je bila provokativna, drčna, ponekad bezobrazna, ali uvek svoja, jedinstvena. Ljudi iz medija su voleli da potenciraju baš te aspekte njene ličnosti. Ali ona je naravno bila više od toga. Ksenija je bila najobičnija od svih neobičnih devojaka.

Posebno je izraženo razočaranje na Istoku. Nakon pada Berlinskog zida ljudi su očekivali da će brzo dostići životni standard Francuske ili Nemačke. Postali su građani druge klase koji su na margini, nemaju ista prava i ne uživaju poštovanje kao građani na Zapadu