Ni Rusima se Vučićeva taktika nije svidjela: „Što nas briga što ne uvodiš sankcije protiv nas, jer, u protivnom, tako jedino sebi možeš škoditi. Nama je važno da ti priznaš da je, od sada, Krim legalno u sastavu Rusije, a ne Ukrajine.“

Ako FSS ne želi da im Luković u sredu smečuje loptu u petercu protiv Australije, pod hitno, o svom trošku, treba da šalje u Afriku jednog belog (a po mogućstvu i jednog crnog) maga, sa katancem! Da „zaključa“ loš džudžu (i ruke srpske odbrane), a reprezentaciji otključa vrata završnice.

Priština se Vašingtonskim sporazumom na godinu dana „odrekla“ da aplicira za prijem tamo gde i inače ne može da uđe. Koliko je loptica u fliperu suverena i nezavisna – toliko je suverena i Vučićeva politika

I dok se premijer još nije izjasnio o mišljenju i predlogu ministra rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja, oglasio se šef srpske diplomatije, nesalomivi Ivica Dačić. On je, kako se i moglo očekivati, izjavio da Srbija neće menjati svoje prioritete.

Teorija pravednog rata, konstatuje se, izgleda da je suočena sa krizom svog pravdajućeg kapaciteta, te nije jasno da li to ukazuje na šansu za novi razvoj te teorije ili je pomenuta kriza znak njenog kraja.

Dakle, bilo je pritisaka, bilo je nepovoljnih sporazuma, bilo je kapitulacija, ili polukapitulacija – ali ovakvog farsičnog dokumenta kao što je ovaj potpisan u Vašingtonu – nije bilo!

Osnovni cilj „revolucije“ bio je instaliranje u Predsjedništvu BiH takvog srpskog člana koji će sprovesti, zajedno sa dva druga člana, neophodne ustavne reforme koje će dovesti, kada to bude bilo zahtijevano od Zapada, do stvaranja centralizirane BiH pod upravom Bošnjaka umjerene muslimanske orijentacije, a na principu: „jedan čovjek, jedan glas“.

Umesto da one prednosti položaja Srbije (koje Slovenci tako efikasno koriste) predstavi širom sveta kao najveći razvojni potencijal, Dinkić je svesrdno pomagao da uđemo u dužničko ropstvo i postanemo banana država bez sopstvene privrede, pa tako i politički zavisna od kreditora.

Koncept neliberalne demokratije prvi je izneo Farid Zakarija 1997. godine. Po njegovom mišljenju, neliberalne demokratije nalikuju u mnogome liberalnim demokratijama, jerimaju slobodne ili barem delimično slobodne izbore, s tom razlikom što u neliberalnim demokratijama nedostaju neki drugi elementi liberalne demokratije a prvenstveno se tu misli na jako civilno društvo. Međutim, neliberalna demokratija, jednako kao liberalna,obuhvatavrednosti slobode okupljanja, raznolikost medija i višepartijski sistem

Konkurs dakle, uređuje jednu morbidnu ranglistu žrtvi po kojoj su one iz '96 veći skandal od onih iz '99, ili od onih iz 1914. ili recimo, 1941. godine?