Čak i da nije reč o identitetskim, osetljivim pitanjima, da nije reč o stvarima vere i najintimnijih ljudskih uverenja, da je reč o zakonu o sakupljanju leptira, filateliji i sakupljanju poštanskih maraka – kada imate desetine hiljada, zapravo, stotine hiljada ljudi na ulicama, kada vam se praktično trećina stanovništva na ulici aktivno buni protiv tog zakona – pa to mora biti dovoljan razlog da takav zakon povučete i preispitate

Kao i mnogi drugi u Srbiji, i on je svestan težine sadašnjeg stanja zemlje, jasno uviđa da su neophodne godine i godine oporavka da se “stigne do zelene grane”, ali, za razliku od ostalih i malodušnih, nikada na gubi nadu, već je uvek spreman da svoj optimizam prenosi i na mase.

Takva je politika, i takav položaj pisca u njoj… Ona nameće sputanost u mišljenju i prosuđivanju; budući koristoljubiva, lako zapada u prostaštvo. Pitanja se grubo uprošćavaju, po cenu intelektualnog nepoštenja, pa i laži.

Dr Miroslav N. Jovanović je 5. Aprila 2017. godine, u organizaciji Odbora za ekonomske nauke Odeljenja društvenih nauka SANU u Beogradu, u Sali II Akademije održao predavanje na temu: „Šezdeset godina Evropske unije: Šta je čeka u budućnosti - više brzina ili raspad?

U okviru predloženih mera Vlada i dalje ne namerava da preduzme bilo šta u pogledu saniranja svojih dugova privredi, niti predlaže bilo koju meru u cilju efikasnijeg upravljanja javnim i državnim preduzećima. Zbog toga je produbljivanje krize izvesno, potpuno nezavisno od tokova svetske krize.

Jačanje opozicionih partija u Evropi i gomilanje problema sa kojima je EU suočena, govore u prilog tome da je u najmanju ruku potrebno preispitati dosadašnju politiku. Pozicija EU na globalnom nivou nije zavidna.  

Jedno je izvesno, sve što sam radio, radio sam iz uverenja, bez obzira što se pokazuje da je to bio teži put. Ništa mi ne znači što bi drugačiji put bio lakši ako on nije saglasan sa mojim pogledom.

Ukoliko bi se sprovele, te ideje bi do pravog egzodusa kvalifikovanih službenika iz američkih banaka, potkopale spremnost za davanje kredita, razorile poverenje u poslove sklopljene s vladom i ugrozile vladavinu prava.

Na mestu pribaltičkih država, bežao bih od NATO-a kao đavo od krsta, budući da je članstvo u Alijansi, u prvom redu, velika ranjivost ako ste na prednjim granicama. Ali, da bi se to shvatilo, potrebno je posedovati iskustvo državnosti, uporedivo sa onim koje imaju Švajcarci. 

Svaka kriza predstavlja sud nad raskorakom i napuklinama stvorenim između samoobmanutog, zatvorenog "ja", i stvarnih posledica onoga što je, zarad sebe samog, to "ja" prouzrokovalo.