Rodonačelnik ove porodice ujahao je u Beograd 1944. godine, zacarivši se kao Nova Vlast, iako ovaj teroristički režim nije bio izbor srpskog naroda već naših zapadnih saveznika.

 Odluka Saveza za Srbiju o bojkotu predstojećih parlamentarnih i lokalnih izbora predstavljala je veliki izazov i iskušenje, kako za ovaj politički Savez tako i za Naprednjački režim

Na premijerovo posipanje pepelom, sam ambasador nije ništa rekao. Jedino je iz njegove beogradske kancelarije stigla izjava da je ambasador pogrešio, i da je, posle obaveštenja iz kabineta A. Vučića, sada sve jasno, a ambasada žali zbog greške.

Erupcija vulkana na Islandu izaziva tehničke probleme, za koje bi odgovorni donosioci odluka trebalo da iznađu brza razumna rešenja. Umesto toga, Evropa je odlučila da problem pretvori u dramu.

Ostalo je samo da Vrhovnik zvanično zatraži ono što nam Moskva, godinama, besomučno i zvanično (!) nudi: da je pozove da se direktno uključi u pregovore o Kosovu!

Pošto glupi Srbi to nisu shvaćali, Ameri su ih morali bombardirati da ih urazume. Srbi su, napokon, shvatili lekciju i zapamtili da svi koji su etnički različiti od nekih drugih, a žive u istoj državi, imaju pravo da se odvoje.

Kada biste s njim vodili neki ozbiljan, intelektualni razgovor, ništa se ne bi osećalo od onog pritiska koji neki društveni autoritet sa sobom nosi, koji je profesor nesumnjivo imao i na koga je uvek mogao da se pozove, u manje ili više eksplicitnom obliku.

U tom slučaju, kada se nekadašnji aktivista u prikupljanju “kapilarnih glasova”, razočara i odustane od toga, njegov čitav lanac “kapilarnih glasova” se raspada, i praktično je te ljude više “nemoguće” motivisati da glasaju za nekog drugog “aktivistu SNS-a” jer će reći da su to jednom uradili zbog svog “prijatelja, kolegu, komšiju”, i da ga je SNS prevario i da to neće više da rade! Zato što su "prošli kapilarni glasovi potrošeni", sistem SNS prevare, traga ove godine za novim kapilarnim" glasovima!

Dugoročno gledano, obzirom na agresivan stav zapadnih sila, ovakva politika pokazuje sve više slabosti i nelogičnosti, a posebno je vrlo neizvesno da li je osovina Berlin-Moskva uopšte moguća i održiva.

Samo imajući u vidu nivoe onog što je etički dozvoljeno može da se odredi stepen spremnosti jednog društva za konkretne promene. Studije tržišta i sociologija u službi vlasti, deluju kao termometar koji meri mogućnosti za društvenu involuciju ili evoluciju.