Кључно питање је да ли је неопходно тестирати отпорност светске економије оваквим неодговорним понашањем – и то од стране актера који има највећи утицај на њено функционисање.

Несрећни возач тог покретног казамата питао је једног од њих „Чиме се дрогирате ви?“, студент му је одговорио: „Слободом“. И то је суштина, узалуд вам ове тужне карикатуре поручују нешто друго из кухиње израелских спин-доктора

Сага о руднику литијума је само још једна илустрација или симбол колонијалног статуса Србије, њене африканизације и сулуде опседнутости страним инвестицијама. Србија је постала колонија а да је мало ко то приметио

А замислите само да су неке „српске комите“ ултимативно захтевале да се одложи или премести устоличење которског бискупа? Или реиса Исламске заједнице? Или, не дај боже, геј-параде?! Вриштало би се до неба о „српском фашизму“, призивала интервенција „међународне заједнице“ и тражио„брутални“ обрачун са изгредницима

Београда до Москве удаљеност је једва преко 1.700 километра, што је незнатно више од готово 1.400 километара колико је до Брисела. А како ствари стоје после сусрета на Аљасци и сходно стању на садашњем Источном фронту, изгледа да је Русија све ближе.

За многе у Србији је политичка неутралност у оваквој ситуацији веома неодговорна, недопустива, иритантна и тешко објашњива појава, достојна дубоког презира и осуде

Ипак, оно што је најважније, и што је највећи успех у овом тихом, герилском рату за српски језик и писменост, јесте раскидање отровне и споља наметнуте везе ћирилице са српским национализмом и шовинизмом. Ћирилица јесте и увек ће бити писмо спрских патриота и српских националиста, па и српских шовиниста, али она не припада само њима

Прва поука гласи: Свака окупација дође и прође – само ако се довољно дуго издржи, сачува стратешки фокус и демографски потенцијал. И друга: Свака окупација је мучна, чак и када окупатор наступа у плишаним рукавицама и са – бар декларативно – хуманим мотивима

Према нацрту споразума о нормализацији односа Косова са Србијом који је предложила влада Рамуша Харадинаја, у који је Н1 имао увид, Србија и Косово би се међусобно признале као суверене државе које пристају да се подржавају у међународним организацијама укључујући УН.

У закључку, три су велика геополитичка губитка која је господин Путин нанео Русији: економски, политички и идеолошки губитак односа са Европом; смањена национална безбедност услед присуства НАТО-а на руским границама и намерно занемаривање националног богатства; и, коначно, стварање Украјине која ће, по самој својој конструкцији, дуго остати анти-Русија