Ако је велики студентски и грађански покрет озбиљно уздрмао државождерачки режим А. Вучића, сада је крајњи час да прихвати кључну политичку одговорност и ухвати са у коштац са проблемом од којег је све почело

Има нас а још више бива младих који не желе затровано српско друштво ни, последично, крај отаџбине. Ни по коју цену. Отуда нека овај бунт траје

Јасно је да су времена и јефтине енергије и јефтиног новца отишла неповратно, барем што се тиче наредне деценије. И да су их заменила она у којима ће економија и економска стабилност бити жртве политичких односа и одлука

А замислите само да су неке „српске комите“ ултимативно захтевале да се одложи или премести устоличење которског бискупа? Или реиса Исламске заједнице? Или, не дај боже, геј-параде?! Вриштало би се до неба о „српском фашизму“, призивала интервенција „међународне заједнице“ и тражио„брутални“ обрачун са изгредницима

Власти у Бамаку за нову побуну, индиректно, оптужују и Алжир тврдећи да се на страни побуњеника боре и јединице покрета Полисарио, те да су део плана начинили алжирски официри

Све ово помало подсећа на случај „Београда на води“ и рушења Савамале. Ту је бесплатно уступање земљишта, ту је и Споразум са Уједињеним Арапским Емиратима, а ту је и Синиша Мали

Ипак, оно што је најважније, и што је највећи успех у овом тихом, герилском рату за српски језик и писменост, јесте раскидање отровне и споља наметнуте везе ћирилице са српским национализмом и шовинизмом. Ћирилица јесте и увек ће бити писмо спрских патриота и српских националиста, па и српских шовиниста, али она не припада само њима

Прва поука гласи: Свака окупација дође и прође – само ако се довољно дуго издржи, сачува стратешки фокус и демографски потенцијал. И друга: Свака окупација је мучна, чак и када окупатор наступа у плишаним рукавицама и са – бар декларативно – хуманим мотивима

Према нацрту споразума о нормализацији односа Косова са Србијом који је предложила влада Рамуша Харадинаја, у који је Н1 имао увид, Србија и Косово би се међусобно признале као суверене државе које пристају да се подржавају у међународним организацијама укључујући УН.

То даље значи да је прихватање Споразума ништа мање до чин велеиздаје којом се вишекратно крши Устав Србије, почев од преамбуле и начела о суверености и владавини права (чл. 2 и 3) до одредбе о јединственој судској власти на територији Србије и других уставних норми о правосуђу и суђењу