И по други пут милиони гледалаца из целог света хрле у биоскопе да гледају нешто што је у основи анимирани филм о плавим људима из далеког свемира. Очигледно, холивудска фабрика маште није заборавила како да очара планету. Ствар је само у томе колико храбрости има да пусти ту машту са ланца. Од тога, у најмању руку, не зазиру стари лавови попут Камерона

Срби га, убеђен сам, толико воле не само зато што је најбољи, него пре свега зато што у „маћехинском“ третману који има од стране судија, тениске публике и глобалних медија препознају и своју колективну судбину

Представници опозиционих савеза, странака и покрета сагласили су се да делују уједињено и синхронизовано у обезбеђивању свих наведених услова

Постоји озбиљна воља наше власти за имплементацију Охридског споразума као гаранта стабилности у нашем региону.

Дозвољавајући могућност да будем окарактерисан политичком наивчином, усуђујем се да кажем да сам овог пута студентско предавање упућено нама схватио језгровито.

Друштво упорно не прихвата да су академици уклети појединци које је заправо немогуће утерати у торове заједничких мишљења, али који заједно могу дати низ алтернатива и идеја, заснованих на научном и уметничком принципу и тако бити вишеструко корисни за друштво. Политичке одлуке, не заваравајмо се, никада нису доносили академици

Далеко од тога да су премијер или актуелна влада непогрешиви и да се не може замислити боља. Али онај ко хоће да ову владу руши мора јасно да положи рачун на коју и колику већину рачуна – или ће, у противном, бити свесни или несвесни саучесник у рестаурацији ДПС-а и Ђукановићевом „великом повратку“ још и пре него што је он до краја и сишао са власти

Међутим, не знам да ли сте приметили да данас више нико не говори о изборним условима, о контроли избора? То мене лично узнемирава, чак плаши. Као да се сви спремају да прогласе победу на изборима, а онда да се институције преузимају по принципу „ко је јачи“.

Где је истина између две изјаве о забрани увоза руског гаса - оне која стиже од српских званичника („ово је катастрофа“), и оне које стиже из Европе („то је лаж“)?

Било кроз потресни Лутенов монолог, било кроз запаљиви Марвин говор који подиже Ферикс на устанак, Андор нам се обраћа директно, и тера сваког од нас да себи искрено постави питање: „Шта сам спреман да жртвујем за слободу?“ А то што нам то питање поставља један бездушни корпоративни производ оне исте Империје коју би требало да рушимо, то се може схватити као историјска иронија. Или, ако хоћете, као Лукавство Ума.