Стални осећај ужаса и тескобе који смо осећали пратећи серију, било док смо слушали одличну музику Биље Крстић и Драгомира Станојевића, било док смо посматрали снимке из дрона блатњавих и офуцаних дворишта по српским селима или свеприсутног смога који прожима београдске улице, долазио је управо од утиска да све то верно, чак и превише верно, одговара нашој - стварности. Јер довољно је отворити било који таблоид, и видети да је наша стварност - ужасна

Србија треба да се прикључи таласу суверенизма. Ниједној сувереној држави не требају ни ММФ, ни Светска банка, нити било чији кредити (кинески, руски, азербејџански)

Најављена је измена поглавља 35 у које ће ући обавезе Србије произашле из бриселских и Охридског споразума, или јасније речено из Вучић-Курти споразума. Од момента кад су га прихватили то више није француско-немачки споразум, то више није ЕУ споразум. То је Вучић-Курти споразум

Није чудо што власт чини све да затвори било коју могућност одржавања Сабора СНВ, (јер би то показало да политика Александра Вучића нема подршку Срба са Косова и Метохије), не чуди нас ћутање ситних политичких шићарџија на Косову, али нас забрињава ћутање српске опозиције, и грађанске и државотворне, чуди нас ћутање  мислећих интелектуалаца у Србији...!

Необичан животни пут и начин писања и схватања живота одредили су му некако и крај да му се гроб и данас не зна, а да ли би и колико био поносан на своје данашње таблоидне наследнике тешко је рећи, посебно због Цицварићевих паралених склоности ка филозофирању

 Откуд тако негативан однос према приватизацији па су се француски либерали, комунисти, Саркози и Ле Пенова, удружили у ставу да не треба „продавати породично сребро“, када нас у Србији представници власти, ММФ-а и либерални економисти годинама убеђују да је излазак државе из власништва кључна мера економске реформе?

Да је неко у Вашингтону или Бриселу радио „фоторобот“ (identikit, phantombild, portrait-robot) атлантистички идеалног премијера Србије, нацртао би управо Ану Брнабић. И баш њу је Вучић изабрао за премијера. Лепо.

Покрет „Degrowth“ или „НЕ-раст“ представља немилосрдну критику догме економског раста, пре свега у односу на његове еколошке последице о могућој "климатској катастрофи"

Међу најчуднијим паровима које је произвео Други светски рат било је удруживање Вилијама „Дивљег Била" Донована, шефа OSS-а (претходнице CIA), и групе немачких марксиста које је ангажовао да помогну Сједињеним Државама да разумеју нацисте.

Истина се заиста најчешће крије „негде између крајности”. А скоро никад у екстрему, ма колико ти екстреми – и екстремизми – повремено деловали атрактивно и  привлачно у односу на сивило „обичности”, просека и здравог разума