Садашња криза задире у све кључне компоненте кинеског економског модела: зато су сада озбиљно доведени у питање монистичка држава, мудро економско управљање, раст усмерен ка извозу и тежња ка формирању компанија највише светске класе.

Француску, Шпанију, Италију, Велику Британију задесила је економска и здравствена катастрофа. Земље ЕУ неће више моћи да окрећу главу на другу страну као што су то углавном чиниле 2015. године - одбијајући да виде страдање Грка.

Србија, наравно, има своја права на Косову, којих ће се сада очигледно одрећи, али приступање Европској унији је у овом тренутку прилично дубиозан потез. Чак и под условом да ће вас Европа прихватити, што ни у ком случају није извесно. Знате, Европа је веома расистички настројена према идеји да у Унију уђу Срби, тако да то неће бити тако једноставно.

За разлику од Нобеловца Нормана Борлауга, „магови“ с Волстрита су, својим поступцима, довели свет на ивицу пропасти. Они су тврдили да је потребно да добију велике своте новца као стимуланс за рад.

Западни медији су брзо ступили на позорницу и објавили службену приповест о избијању коронавируса за који се чинило да је настао у Кини, и да, како се на Западу тврдило, потиче од животиња са „влажне пијаце“ у Вухану

Ради се пре свега о томе, да ће у јединствену косовску полицију бити интегрисана српска полиција, при том ће Срби имати право да одреде своје српске полицијске командире. Међутим, ти српски командири ће добијати плату од косовске полиције.

Обамина администрација верује да стимуланс делује. Могуће је да је то деловање у ствари разлика између пораста и смањења током тек завршеног квартала. А влада још увек има око 75% од оних 787 милијарди које су добијене за трошење током следећих двеју година.

Србија се са пандемијом суочила са разореном државом, здравственим системом који је одавно  пред колапсом и друштвом које је декласирано наглом променом. То су резултати неолибералне транзиције. Корона вирус опомиње да је неопходна промена система. Уколико до ње не дође, умираћемо, као домороци, поред реке пуне рибе.

Нажалост, неки људи виде све ово као такмичење, а не би требало тако да мисле јер ми сви заједно радимо не за личну промоцију већ за добробит народа. Нисмо у арени у којој смо једни против других. 

Наша национална дискусија о томе како поправити капитализам ограничава се на оне који мисле да ће више владиног ангажовања решити проблем. Мало ко се запитао да ли можемо оживети грађанске врлине које су 300 година одржавале нашу економију.