Момчина шћућурен у шуми, данима, нити једе, нити пије, нити дише, нит му расте брада. О физиолошким потребама и не размишља. Наоружани Срби пролазе на метар од њега, и наравно не виде га. Драма се развија, гледаоцима адреналин скаче, сви навијају за момка.

Никада у историји Црне Горе Срби нису имали боље позиције у институцијама система као што је то сада случај. И имаће их још више. Због тога што су били дискриминисани, они нису могли да добију одговарајућа места

У систему поремећених вредности чији је темељ протестанска филозофија Вебера коју наш председник Владе заступа, Срби треба да одбаце своје јунаке као што су Милош Обилић и Бановић Стахиња и да прихвате климоглавце, а да се издаја третира као народна мудрост која треба да спречи погибију грађана.

Ради се о добро организованој и институционално етаблираној политичко-пропагандистичкој групацији која настоји да у нашу културу унесе свој пседоуниверзални политичко-литерарни канон о прекорачењу хоризонта порекла као доминантни и свеважећи културни образац.

Немам дилему да је Беливукова група оперативно била потчињена самом врху власти у Србији као јединица за решавање проблема на улици, на стадиону или на изборима

Надајмо се, такођер, да ће разум превладати и да се овај конфликт уопће неће одиграти. А ако се он деси, да ће се, ма колико је трагично казати тако нешто, ограничити само на Сирију. 

Промена у српском друшву могућа је само под условом да дође до смене генерација. Више од пола века влада једна формација, једна идеологија у више генерација, ваљда је дошло време да Србијом управља нова генерација.

Једно је сигурно, док из Београда слушамо приче о српском јединству и слози, тешко је не осетити горчину свесни тога да српско друштво све више пропада, изморено многобројним поделама и конфликтима и потпуно онеспособљено да се по било ком основу сабере и почне да делује у своју корист. Онима који се исмевају над српском историјом, културом и Уставом Србије, рекло би се, за сада још увек добро иде

Дакле, огромна већина грађана уопште није сазнала да је званична Србија јуче у Бриселу пристала да призна дипломе „косовског универзитета“ и регистарске таблице „Републике Косово“.

Да ли је Булатовић успешно антиципирао постхришћанске изливе свеколиког зла, неморала, изопачености, насиља, похлепе и зависти на почетку ХХI века у једном све више тоталитарном свету, који нам се намеће и од светских центара моћи и од њихових карикатуралних локалних клонова?