Србија је потпуно зависна од кредита и финансијске помоћи ММФ-а и Светске банке, те стога приступа својеврсној акробатици у испуњавању захтева. Jедина будућност је у оживљавању државне контроле тржишта и неке врсте економског национализма.

Ради се о две лажне алтернативе за Србију, две стране исте медаље, које се искључиво руководе опортунизмом.

Са становишта интереса грађана Србије, а посебно будућности њихове деце, ни тадашња ни садашња норвешка искуства у домену коалиционог ратовања нису нешто што би, чак и у неком новом паковању, Србији могло бити од користи.

Пошто сва напредњачка пропаганда, у последње две године, личи, као јаје јајету, на, нека ми Бог опрости, немачку националсоцијалистичку (пре почетка Другог рата), после увођења свевидећег ока и уха „Ganz Deutschland hört den Führer mit dem Volksempfänger „ – „Цела Немачка слуша/чује Фирера путем народног пријемника (јединог радија)" – за очекивати је ускоро и фаталистичке напредњачке поруке типа „Unsere letzte Hoffnung АН - Наша последња нада АВ"

Код нас постоји у једном делу јавног мњења нерасположење према Ципрасу, које иначе мисли о ММФ и неолибералном концепту све најгоре ( с пуним правом) и истовремено претеривање у погледу опасности да се данас налазимо у веома сличној позицији као тридесетих година прошлог века.

Из перспективе данашњег претежног поимања политике као епицентра зла, парадоксална је али и истинита чињеница да је ондашња, комунистичка политичка класа најдуже одолевала свеопштој употреби естраде.

Ако хоћемо и једно и друго, морамо се провући кроз Сцилу и Харидбу демократије и суверености, што је заправо теснац између запада и истока. Ова Резолуција Европског парламента на изричит начин нам показује природу ове дилеме. Задатак будуће власти Србије, када дође на политичку сцену, није да се определи него да практично решава ову дилему

Зар не постоје границе сервилности и подаништва управе Правног факултета и његовог декана, који је спреман да пред једним политичаром, који је оличење политичке недоследности и конвертитства, учествује у овој политикантској представи, која темељно деградира углед и традицију Правног факултета у Београду.

Слабљење економске моћи Америке, успон Кине, еманципација Европе и појава евра, запретили су да угрозе специјалну позицију долара. Оно што се на светској сцени види, није само криза евра, већ и огорчена борба за будућност долара.

Вучићу је јасно да не може дозволити раздвајање избора, јер би тако, посебно на локалном нивоу, његови обезличени напредњачки кадрови, без његове личне подршке били пред озбиљним политичким изазовима