Вероватно схватају да би то био узалудан покушај и само губљење времена, јер их ни Влада Србије не би у томе помогла. Што и није неко изненађење, када се зна да је управо она ангажовала консултантску групу Тонија Блера за помоћ у формирању стручних тимова у кабинету председника Владе.

Подлежући општој параноји, одрасли не штите своју децу, већ пројектују своје страхове на њих. Све радикалније мере предострожности само загорчавају живот људима, а ефекти нових закона су занемарљиви у погледу њихове сврхе – заштите деце.

Не смемо упадати у провидну замку да се дискредитује протест тако што ће окупљени људи бити оптужени да се "баве политиком". Треба на сваком следећем протесту гласно рећи: да, ми се бавимо политиком, јер нема ничег важнијег од наших река и ваздуха који удишемо

Јер, поштен да будем, Војислава човек може да не воли, може и да га мрзи, може да се слаже, или не слаже, али једноставно, човек мора да га цени... Шешељев повратак у Србији, кад буде, а, и, ако га буде, опет ће, и још једном, променити слику Србије?!

Шта ту има да се слави? То што сада имамо исти производ, само под другим именом и од увозних делова? Можда славимо то што је 20.000 коопераната ,,Заставе” остало без посла, док кооперанти ,,Фијата” раде пуном паром? За ,,Заставу” и Србију нема баш пуно разлога за славље. 

Економско успоравање у ЕУ, криза и могући распад еврозоне, као неуспешног и таштог елитистичког пројекта, и одређено затварање појединих великих економија на свету не уливају поверење у либерални глобални трговински и инвестициони систем. Потребне су у резерви националне стратегије о томе шта чинити ако се настави наведени неповољни развој ствари. 

Из стотине обрађених извештаја Државне ревизорске институције Србије, у којима врве драстични примери злоупотребе службеног положаја, ненаменског трошења новца, итд... извучен је Кустурица са бизарним и нехатним привредним преступом његовог књиговодства, и стављен на стуб срама.

Прошлогодишњом побједом је отворен хоризонт могућности: како ће та генерацијска прилика бити искоришћена, зависи понајвише од чинилаца нове већине. Ред је да они којима је повјерено руковођење државом – и по ширини и по дубини – покажу одговорност, јер ова исцрпљена земља нема много поправних испита, а ни мандати не трају вјечно

Демократска и отворена борба коју је Милан Грол повео против црвеног једноумља свакако је била у прст у око властима, али је лист, ипак, излазио. Титова влада желела је да представи западној јавности како је у Југославији могуће јавно објављивање и ставова који. се разликују од званичних.

Сам Кустурица небројено пута је подвлачио да му је „лакше било остварити признање на нивоу Југославије, него у Сарајеву“, као што му је, након тога, неупоредиво лакше било да стекне светску славу, него да му се та слава на достојан начин призна у Београду.