U svom obraćanju Dobrica Ćosić je sledio osnovni ton svoje knjige u kojoj su postavljena mnoga pitanja o istorijskoj i ljudskoj dimenziji bosanskog rata kao najsvirepijeg međunacionalnog, verskog i građanskog rata na ovim prostorima.

Najgore što možemo da učinimo – a trend već postoji – jeste da kao utuk počnemo da negujemo vlastite Zorane Milanoviće

Sadašnja vlast koju je narod izabrao, ima točno zacrtani cilj: Žrtvovati Kosmet, Ruse i posredno (nažalost) Republiku Srpsku, kako bi Srbija ušla u Evropu.

Južnoslovenski istoričari, generalno, dele se na dve grupe – oni koji veruju u masovnu seobu Slovena na Balkansko poluostrvo, i oni koji smatraju da su u pitanju daleko manje „mase“ Slovena.  Naravno, ima i onih, poput novoromantičara, koji smatraju da nikakve seobe nije ni bilo.

BiH i Crna Gora su 1995. i 2006. zamišljene kao dvije anti-Srbije. To što se srpska politička elita u obje anti-Srbije upire da učestvuje u političkoj raspodjeli privilegija koje „državni“ nivo nudi – pritom se vrlo često poistvojećujući sa tim institucijama a još češće učestvujući u „trange-frange“ kombinacijama na „državnom“ nivou samo ilustruje primitivnu političku i suštinski dezintregrativnu svijest Banja Luke i Podgorice

Za sve upućene u građanski rat koji je od 1991. do 1995. godine vođen u Hrvatskoj, od samog početka je jasno koju ratujuću stranu je zastupala i protežirala Amerika. Od napada NATO avijacije na aerodrom Udbina u Lici i položaje PVO sistema RSK, iako im je trebalo biti poznato da je to bila zaštićena zona Ujedinjenih naroda.  U ovome posebnu ulogu imala je američka vojna kompanija Milirary Resorces  Incorporated (MPRI)

Sama knjiga predstavlja dnevnik predsednika Savezne Republike Jugoslavije, čoveka koji se od samog početka smatrao i ponašao kao da je tu došao silom prilika, da je dovučen i u sve to uguran protiv svoje volje. U najgore vreme, sa najmanje moći, sa najviše neprijatelja.

Ovo što sledi je, dakle, doslovan citat iz „Danasa“: „Kad Srbija prestane da srbuje i kad se uzvisi na nivo ljudskosti - onda će se stvar počet menjat"

“Prosto se ne zna šta izaziva veću sablazan: sam predlog mandatara ili način na koji SNS politički nadničari pokušavaju da ga opravdaju. Kada sam ga čuo pomislio sam na trenutak da gledam direktan prenos dodele Oskara”

Pitanje daljeg opstanka i eventualnog oporavka položaja srpske ćirilice u Srbiji uopšte nije jezikoslovno pitanje. To čak nije ni prevashodno političko pitanje! To je isključivo političko pitanje.