Amerikancima nije prvi put da na brzinu pakuju kofere i glavom bez obzira beže kući. Pritom ostavljaju haos za sobom koji ishodi hiljadama mrtvih. To nije slučaj okupacije koja se završava pobedom domaćih snaga i odlaskom okupatora

Aleksandar Vučić je, koliko razumijem stvari, čvrsto odlučio da ostane upamćen kao jedan od najvećih reformatora u povijesti Srbije, on se toliko više i ne obazire na napade i prozivke svojih političkih oponenata...

U svakom slučaju, Albancima ostaje da dublje razmisle o suštini američke politike, mada sam uverena da mnogi obični građani Kosova i Metohije vrlo jasno razumeju da dovođenje na vlast političkih elita iz šume, nije bilo osmišljeno u cilju izgradnje demokratije slobode i jakih institucija. Preko korumpiranih „elita“ mnogih država  zapadne zemlje sprovode politiku neokolinijalizma, koristeći tuđe resurse

A zašto je bitno ostati u političkoj stranci, makar i mirujući, čak i kada ste na politički moćnoj poziciji kao što je predsednik Republike ili direktor BIA-e? Zato što je politička stranka praktično glavni “kadrovik” funkcionera i izvor političkog uticaja. Napuštanjem stranke svaki funkcioner bi, bez obzira na kojoj je državnoj ili javnoj funkciji, smanjio i čak izgubio političku moć

Položaj prisutnosti ruskog jezika u školstvu Srbije je neprihvatljiv za jedno civilizovano društvo. Činjenica je da se ogromnom broju dece i omladine u Srbiji uskraćuje mogućnost da se upoznaju sa velikom ruskom kulturom i civilizacijom.

Da bi javna preduzeća služila javnim ciljevima iz njih moraju biti isterane političke stranke. Partijske oligarhije već su izvršile divlju privatizaciju javnog sektora, tako što je on pretvoren u rezervoar privilegija za stranačke prvake i njihove pristalice i glavni izvor korupcije u društvu

Nesvršeni student po obrazovanju, a ružičasti TV voditelj po profesiji, za direktora Lutrije. Keramičar i opskurni trgovac kafom sa maglovitim školovanjem za čelnika obaveštajne službe. Nezaposleni akademski slikar za direktora Centra za promociju nauke.  

Na stranu očigledno odsustvo nadahnuća i svakog traga od suptilnosti, ali film Andželine DŽoli nastao je ne u njenoj nego u glavi profesionalaca, i sa suštinski istom namenom kao razne slične produkcije nezaboravnih devedesetih godina.

Za kapitalistička preduzeća takva situacije je više nego povoljna. Kada su radnici etno-kulturno fragmentiranni, oni su manje sposobni da stvaraju organizacije, poput sindikata i političkih partija, preko kojih bi mogli da poprave svoj položaj

Vrijeme je da Vučić promijeni ploču i da od vučića postane vuk. U svakom njegovom javnom nastupu, njegova se nemoć sve više očituje. Njegovi „prijatelji“ su ga napustili, Njemačka na prvom mjestu koja jasno odobrava velikoalbanski ekspanzionizam.