Zbog čega su ovomilenijumske vlasti Srbije dovele Fond PiO u stanje zavisnosti od budžeta ako on može sam da se održava, oplođuje i da penzije budu veće? Ko vlastima Srbije daje za pravo da pnjačkaju taj Fond i rasprodaju njegovu imovinu svojim tajkunima, finansijerima stranaka i strancima? 

Zaplet je haotičan – ipak, najveća mana je tu onaj neprirodni dijalog, koji još više podvlači ionako preterano naglašenu predstavu ratnih dilema. Anđelina DŽoli ne poseduje sposobnost da udahne život likovima “od krvi i mesa“.

Na ovaj i ovom slične načine se pripadnost Repulici Srpskoj zanemaruje, što vremenom vodi u neznanje i zaborav kod generacija koje tek treba da dođu. Kod njih će nam naša sadašnja nacionalna zastava biti mala, gotovo nikakva vajda. Jer u tako pocijepanom narodu ona vremenom postaje samo komad obične tkanine, kojeg će nove generacije, nenaučene da pripadaju Republici Srpskoj, biti spremne da zamijene nekom sasvim drug(ačij)om tkaninom

Jadna nek je majka ovim sirotim Kataloncima kada im treba Čanak da ih učini nezavisnim. Ni ne znaju u kojoj su opasnosti da završe centralizovani sa svim polugama moću u prestonici kao i svi oni silni vojvođaneri koji slede političkog zombija.

Ostaje nejasno zbog čega se čl. 36 roditeljima nameće obaveza da detetu pruže srednje obrazovanje, kada su prema PZ roditelji dužni da detetu obezbede samo osnovno obrazovanje, a u pogledu daljeg školovanja imaju istu obavezu, ali u skladu sa svojim mogućnostima i sposobnostima.

Agencije, ambasadori i političari u Srbiji sa projektom „Moja Srbija“ ponovo pokazuju neprihvatanje da se promene u našem društvu izvrše odozgo. U redu, onda će biti izvršene - odozdo!

 Protest ispred zgrade Vlade je kucanje na sporedna vrata. Na čelu tima, koji po Ustavu određuje i vodi politiku države - što bi rekli selektor ekipe,  postavljen je ekspert bez partije, kojem je zato lakše nameniti prolaznu ulogu. 

Poražavajuće je što ima toliko ljudi u Srbiji koji žive na rubu egzistencije, i koji na žalost ne vide dalje od sitniša koji su im izvoleli udeliti na ovaj način. Ali još je poraznije to što postoje među nama ljudi koji se kite milosrđem na tuđ račun.

A onda je došao dan kada je gazda odlučio da je vrijeme da zakolje ovog debelog krmka, naviknutog na dobro uhranjen život. Stvar je jednostavna. Sam gazda je upao u problem. Nije se imalo što jesti, a gazda želi preživjeti krizu. Hoće li se Europa probuditi? To je pitanje za milijun eura

Potpuno je jasno zašto Srbija obožava EU i zašto sa tog puta nećemo skrenuti. Jer, Evropa nema alternativu. Jasno je i zašto nam niko ne saopštava šta sve još treba da učinimo da bi nas primili u EU, ali nije jasno zašto nas malo ko obaveštava o blagodetima uređenog života u novoj državi u koju ćemo ući 2020.