Naravno da je moguće zamisliti stanje opšteg haosa u odnosu na koji će ovo desetomesečno političko muljanje izgledati kao „Periklovo zlatno doba“. U tom smislu, nije sasvim isključeno da će ovu odlazeću vladu neko u Srbiji zaista „praviti od blata“.

Kao što se svet duboko izmenio posle raspada Sovjetskog Saveza i ujedinjenja Nemačke, tako ništa neće ostati isto ni posle rata u Ukrajini, bez obzira zbog čega je izbio, kada će se i kao završiti

Ako podržite sistem ovog sad već skoro potpunog bezakonja, nemojte posle govoriti da ste bili naivni, zavedeni pa ostavljeni. Ako se, pak, svojim imenom javno suprotstavite ovom urušavanju države Srbije, velike su šanse da budete provučeni kroz medijsko blato, za nauk i vama i drugima koji razmišljaju da tako nešto pokušaju.

Ekonomska kriza je samo zaoštrila suprotnosti koje je neoliberalni kapitalizam doveo do eruptivnih razmera. U Grčkoj sa još uvek relativno snažnom revolucionarnom levicom i dobro organizovanim sindikatima na istoj strani barikade našli su se radnici i srednja klasa.

Srbija nema razloga da žuri sa prihvatanjem bilo kakvog rešenja u vezi s Kosovom, a koje nema ozbiljne elemente kompromisa. Jer, čak je i „status kvo“ bolji od prihvatanja nekog silom nametnutog rešenja

Razlog za takvu "gromoglasnu tišinu" lako je shvatljiv i razumljiv – prva bitna stvar je protivzakonito posedovanje biračkih i spiskova stanara u rukama jedne stranke, a druga je da ti "mladi ljudi" i nisu takva nevinašca kakvim ih Stefanović i Vulin u javnosti predstavljaju, jer uz devojku koja nosi spisak obavezno ide i korpulentni mladić; on ima instrukcije da taj spisak štiti od onih koji se pobune.

Teško je to prihvatiti, ali mi smo upravo svedoci ozbiljnog zaokreta civilizacije, svet se preobrazio, a centar ekonomske teže napustio je zapadnu sferu i uputio se ka azijskom kontinentu. Kina – nova sila na svetskoj sceni, poseduje nekoliko aduta koje može da upotrebi za podsticanje rasta.

Pogrešno smo dijagnostikovali problem svodeći ga samo na nesposobnost i nesnalaženje tadašnje Miloševićevske vlasti i njegove elite. I naravno da smo onda pošli pogrešnim putem, računajući da samo treba da radimo sve suprotno od Miloševića kada je reč o državnim, spoljnopolitičkim i nacionalnim pitanjima – i onda će biti sve u redu

Ako zaista hoćete da vam pred Ujedinjenim nacijama govori dete, zašto ne dovedete nekog tinejdžera iz Afrike ili Indije koji veruje da ekonomski razvoj nije bajka, već apsolutno neophodan preduslov da se oni izbave iz siromaštva? 

Da li smo zaista postali toliko izolovani od svoje sredine da nam treba masovna anonimna publika da podelimo najintimnije tajne? Šta time iskazujemo? Hoće li bol proći time ili će se radost uvećati? Da li smo postali approval junkie i da li očajnički patimo za tim Maslovljevim motivom odobravanja?