„Gotovo 1.800 dana šest glavnih tačaka Briselskog sporazuma nisu ni dirnute, a to ne može da bude samo krivica Albanaca, to je potpisala i Evropska unija“, istakao je predsednik Srbije 23. marta 2018. godine na RTS-u.

Srpsko ćirilično pismo je zakonom zaštićeno! Ni većeg čuda ni veće sramote. Ima li to još kod nekog od ozbiljnih naroda i država? Da li Nemci, Francuzi ili Italijani, na primer, zakonom štite svoje pismo i primoravaju vlast da ga koristi u službenoj upotrebi?

Naše akcije su samoodbrana od pretnji koje nam se stvaraju i od još veće katastrofe nego što se dešava danas

 Rusi su to, čini se, lepo shvatili pa su, bez obzira na deklerativnu podršku Aleksandru Vučiću, kroz reči dobro poznatog Sergeja Železnjaka decidirano Beogradu stavili do znanja:Potpisivanje sveobuhvatnog sporazuma sa Prištinom je gubitak teriotorije i nije nikakav kompromis, nego nacionalna izdaja.

Putinov naglasak na otuđenju Rusije od zapadnih preovladavajućih vrednosti dobiće na jačini. Konačno, kako kriza u centralnoj Evropi eskalira, opasnost od nuklearnog rata će se brzo vratiti.

Ukrajinska kriza nije počela gomilanjem ruskih trupa na granicama. Ona korene ima u devedesetim, kada je Klintonova  administracija odlučila da započne proširivanje NATO na Istok

SKD “Zora”sa predsednikom Nikolom Cerovcem, nastavilo je da aktivno deluje u izbeglištvu na očuvanju kulturnog identiteta izbeglih i prognanih Srba, kulturno i duhovno snažeći duh naroda u nadi da će se jednog dana vratiti u svoj zavičaj. 

Lik Betmena nije ništa manje složen od slavne „galerije bitangi“. Za razliku od Supermena, Spajdermena, Halka ili Fantastične četvorke, Betmenov zadatak nije da štiti svoj grad od neprijatelja kojima država nema snage da se suprotstavi, već od njegove sopstvene truleži.

U sukobu velikih sila mi bi trebalo da budemo posmatrači, a ne učesnici. Ali, takav luksuz nam neće biti dozvoljen. Kad zapadni pritisak postane neizdrživ, Vučić će kapitulirati. Neumerenim zaduživanjm on je već oslabio poziciju Srbije. 

U javnosti je neko vreme otvorena polemika o tome treba li Skupština AP Vojvodine da poništi akt nasilne asimilacije Bunjevaca i Šokaca u Hrvate iz davne 1945. godine ili, pak, ne treba. S jedne strane su predstavnici Bunjevaca kojima je ovaj akt ugrozio nacionalnu egzistenciju i osnovno ljudsko pravo, a sa druge su predstavnici vojvođanskih Hrvata koji tvrde da akt pravno ne važi, da je „rezultat želje samih Bunjevaca“ (kanda su sami sebe ukinuli)