Može svašta da znači, a ništa lepo i dobro. Kad se u srpskom jeziku kaže „noć nečega“, to je negativno. Zašto. Istorija i život nas tome uče. Ljudi se odavno boje noći i mraka. Ne bez razloga.

Postoji teza koja se povremeno može čuti u javnosti da je Srbija na neki način i sama kriva za takav tretman u Hagu , zato što nije dovoljno sarađivala sa Tribunalom i nije dostavila dokaze o zločinima Haradinaja, Čekua i Tačija.

Verovatno je da tajvanski spor neće dovesti do direktnog vojnog sukoba, ali će izvesno ojačati trend koji je uzeo zamah pre oko deceniju, a koji podrazumeva razdvajanje (decoupling) dve najveće globalne ekonomije, odnosno podelu sveta u dva tabora

Prvo, Vučić nikad ne bi došao na vlast da nije bilo njegove prethodne Kanose po Vašingtonu i Briselu. Da se nije javno pokajao i preumio, mislite li da bi mu bilo dopušteno da pobedi 2012. godine? Možda se značaj briselske čestitke Nikoliću tri sata pre zatvaranja birališta precenjuje. 

Ako Dejvid Kameron stvarno želi da oživi veru britanskog naroda u kapitalistički sistem – onda treba da ide i dalje. Treba da prinudi banke da običnim ljudima i malim preduzećima daju više pozajmica i tako ponovo pokrenu privredni sistem.

Nemačko-francuski plan je poziv na bezuslovnu kapitulaciju. Ne samo da se u njemu od Srbije traži da faktički prizna Kosovo već su izostavljene i bilo kave ozbiljne garancije za poštovanje manjinskih prava Srba na KiM

 Ono što može da raduje u sumornoj kosovskoj svakodnevici jeste da je već 14 zemalja povuklo priznanje "Kosova". Ne verujemo da se Vučić mnogo raduje tome, jer je to suprotno njegovoj politici „razgraničenja“. Naravno, to nije uspeh srpske nego ruske diplomatje. Ivica Dačić prosto se namučio da na geografskoj karti pronađe države koje su odustale od priznanja Prištine

Žensku manipulativnost preporučuje i knjiga „Muškarci su kao ribe” (2008). To je jedan u nizu ženskih „ribolovačkih” priručnika. Da ne bude neizvesnosti u pogledu sadržaja knjige pobrinuo se podnaslov: „Šta svaka žena treba da zna o pecanju muškaraca”. 

Uopšte ne mislim da zbog onoga što je gore rečeno sledi da Dačić odnosno SPS sada “mora” praviti vladu sa narodnjacima i radikalima i da bi okretanje na drugu stranu automatski značilo “izneveravanje volje birača”. Svaka odluka SPS-a biće manje-više legitimna i skopčana sa određenim političkim rizicima

Teško je zamisliti upečatljiviju demonstraciju moći ekonomskih sankcija nego što je to trenutno slučaj u „obračunu“ Zapada sa Moskvom