Postoje ljudi koji nemaju elementarno osećanje stida, zato je i moguće da S. Basara i dalje tvrdi da je „počev od Vučića, zaključno sa poslednjim amalinom u Srbiji, svi (koji hoće da znaju) dobro znaju da je radikalska filozofija „narodne države“ koncept (legitiman, ali dijametralno suprotan konceptu libealno-demokratske građanske države od koga nisam odstupio ni za „i“)

Više ekonomista ovih dana je upozoravalo da će dolazak Ikee u Srbiju više radnih mesta zatvoriti nego što će otvoriti, ceh će platiti domaći proizvođači nameštaja i radnici zaposleni u tim preduzećima.

Lik Betmena nije ništa manje složen od slavne „galerije bitangi“. Za razliku od Supermena, Spajdermena, Halka ili Fantastične četvorke, Betmenov zadatak nije da štiti svoj grad od neprijatelja kojima država nema snage da se suprotstavi, već od njegove sopstvene truleži.

Kao posebno opasan – u smislu negativnog presedana – nameće se najavljeni referendum o promeni ustava, zakazan za 16. januar 2022. godine, za koji, po našem dubokom uverenju, nema nikakve preke potrebe

Bio sam ubeđen da PL politiku ne prati, a znam da se u nju ne razume, iznenadio sam se. Faktografski je upamtio sve uspehe PPV-a i nove (trenutno bivše) vlasti i primetio sam da sve zna i o Beogradu na hlebu i vodi, Sartidu na nebu, o uspesima u borbi protiv kriminala, o šeicima... beduinima, piramidama i arapskim katakombama...

Umesto da je ovako ozbiljno pitanje Skupština regulisala zakonom, Vlada je donela Ured­bu o uslo­vi­ma i na­či­nu pri­lačenja di­rekt­nih in­ve­sti­ci­ja po kojoj se značajna državna sredstva izdvajaju za (uglavnom) inostrane investitore.

Doba evropske hegemonije u svetskom kapitalističkom sistemu odavno je prošlo. Ekonomski uspon Dalekog istoka doveo je do radikalnih promena u odnosima snaga. Iako moć SAD opada one su i dalje svetska super sila. Evropska unija u toj novoj situaciji  zbog svoje privredne sklerotičnosti i političke podeljenosti lako može postati periferija na Evroazijskom kontinentu

Zabluda je da se u Beogradu dobro živi, jer Beograđani dele sudbinu cele Srbije. Najveći problem Beograda jeste nezaposlenost, male plate onih koji rade i bedne penzije onih koji su do juče radili. Beogradu su neophodni ozbiljni domaći i strani investitori koji će otvoriti nova radna mesta, baš kao i u celoj Srbiji.

Ne bi nas iznenadila ni vest da smo pristali, možda i potpisali da ceo finanijski sistem – sve banke i sva osiguranja budu isključivo u stranim rukama, a da naši stručni kadrovi i naši poslovni prostori budu samo u klasičnom najmu.

Država blagostanja mora da bude usidrena u ustavno rekonstituisanoj nadnacionalnoj evropskoj političkoj tvorevini. Ukoliko do toga ne dođe, narodi i njihove države  plivaće kao drvo  na talasima prekograničnog neobuzdanog tržišta