Kraljevo je pre mesec dana posetio i premijer Mirko Cvetković, koji je objavio da je obnova urađena “bez ijedne afere i problema”. Kraljevčani znaju koliko je istine u premijerovoj izjavi, ali ćute, zadovoljni što su izbegli sudbinu Mionice.

Navedena Deklaracija od 02. maja 2023.godine, predstavlja nastavak politike predaje, sa nesagledivim posledicama. Međutim, načinjeni koraci, jasno ukazuju da su procesi u toj meri odmakli da više nisu reverzibilni. Uostalom, ako se srpsko društvo pomirilo za priznanjem tzv. Kosova, zar je problem u obeštenju tzv. Kosova

Kao narod koji je već imao mnogo prilike da okusi slatko-kisele plodove konsekvencijalističke etike, ali i kao narod koji je zbog svoje istorijske i geopolitičke principijelnosti možda i najviše stradao u Evropi, Srbi imaju moralnu obavezu da se prema ovim događajima postavljaju časno i ljudski.

Može svašta da znači, a ništa lepo i dobro. Kad se u srpskom jeziku kaže „noć nečega“, to je negativno. Zašto. Istorija i život nas tome uče. Ljudi se odavno boje noći i mraka. Ne bez razloga.

Ali sumnje u pogledu Tadićevih poteza i namera – ili makar želja – uvećavaju se svaki put kada u medijima pročitamo uveravanja pokrajinskih funkcionera DS o tome kako "u Demokratskoj stranci oko predloga statuta Vojvodine nema nikakve nesloge niti dilema".

Rat protiv Srbije bio je prvi američki proxy rat na evropskoj teritoriji čiji je cilj bila Rusija. Kao što je posle utvrdio jedan OEBS-ov izveštaj, navodni genocid na Kosovu, zbog koga su SAD bombardovale Srbiju, u toj formi nikad se nije dogodio

Ukoliko država Srbija ne podrži povratak Udruženja „Ivo Andrić“ u Madridu na programsku orijentaciju usklađenu makar sa Predlogom strategije razvoja kulture koji je sama donela, njime će potpuno ovladati agenda Soroševog Fonda za otvoreno društvo

U svakom slučaju, vlasnici obveznica zaslužuju da pretrpe značajni gubitak. Otpori prema ovom neophodnom koraku pre svega potiču iz Evropske centralne banke (ECB), a posebno od njenog predsednika Žan-Klod Trišea.

Vučić će se i dalje uporno pridržavati svoje mantre da „nije potpisao Ohridski Sporazum“, jer on nesumnjivo snosi najveću istorijsku odgovornost što se sve ubrzanijim hodom ostvaruje konačno priznanje nezavisnosti tzv. „Kosova“

 Kada govorimo o Srbiji, ne samo da smo se odrekli samoupravljanja, nego smo to uradili bez razmišljanja, prihvatajući grube ideološke koncepte zapada. Možda ja i nisam u pravu. Ali kada smo mi to ozbiljno proverili u praksi koji su rezultati bili tada, a koje imamo sada. Na osnovu kojih pokazatelja mi bezuslovno odbacujemo bilo koju alternativu, tačnije bilo koje razmatranje alternative, sadašnjem konceptu?