Постоје људи који немају елементарно осећање стида, зато је и могуће да С. Басара и даље тврди да је „почев од Вучића, закључно са последњим амалином у Србији, сви (који хоће да знају) добро знају да је радикалска филозофија „народне државе“ концепт (легитиман, али дијаметрално супротан концепту либеално-демократске грађанске државе од кога нисам одступио ни за „и“)

Више економиста ових дана је упозоравало да ће долазак Икее у Србију више радних места затворити него што ће отворити, цех ће платити домаћи произвођачи намештаја и радници запослени у тим предузећима.

Лик Бетмена није ништа мање сложен од славне „галерије битанги“. За разлику од Супермена, Спајдермена, Халка или Фантастичне четворке, Бетменов задатак није да штити свој град од непријатеља којима држава нема снаге да се супротстави, већ од његове сопствене трулежи.

Kао посебно опасан – у смислу негативног преседана – намеће се најављени референдум о промени устава, заказан за 16. јануар 2022. године, за који, по нашем дубоком уверењу, нема никакве преке потребе

Био сам убеђен да ПЛ политику не прати, а знам да се у њу не разуме, изненадио сам се. Фактографски је упамтио све успехе ППВ-а и нове (тренутно бивше) власти и приметио сам да све зна и о Београду на хлебу и води, Сартиду на небу, о успесима у борби против криминала, о шеицима... бедуинима, пирамидама и арапским катакомбама...

Уместо да је овако озбиљно питање Скупштина регулисала законом, Влада је донела Уред­бу о усло­ви­ма и на­чи­ну при­лачeња ди­рект­них ин­ве­сти­ци­ја по којој се значајна државна средства издвајају за (углавном) иностране инвеститоре.

Доба европске хегемоније у светском капиталистичком систему одавно је прошло. Економски успон Далеког истока довео је до радикалних промена у односима снага. Иако моћ САД опада оне су и даље светска супер сила. Европска унија у тој новој ситуацији  због своје привредне склеротичности и политичке подељености лако може постати периферија на Евроазијском континенту

Заблуда је да се у Београду добро живи, јер Београђани деле судбину целе Србије. Највећи проблем Београда јесте незапосленост, мале плате оних који раде и бедне пензије оних који су до јуче радили. Београду су неопходни озбиљни домаћи и страни инвеститори који ће отворити нова радна места, баш као и у целој Србији.

Не би нас изненадила ни вест да смо пристали, можда и потписали да цео финанијски систем – све банке и сва осигурања буду искључиво у страним рукама, а да наши стручни кадрови и наши пословни простори буду само у класичном најму.

Држава благостања мора да буде усидрена у уставно реконституисаној наднационалној европској политичкој творевини. Уколико до тога не дође, народи и њихове државе  пливаће као дрво  на таласима прекограничног необузданог тржишта