Престанак важења Уредбе о забрани увоза нафтних дериватa, уместо да допринесе смањењу њихових цена, донела је само нове проблеме и притиске. Тиме је само показано и потврђено да је Влада Србије сведена на ранг колонијалне администрације.

Србија можда и има неке црвене линије, али оне се стално померају и морамо да пазимо да нам се не зауставе на Коридору 10! У складу са британским и америчким интересима

Канцелар још и, изазивајући прехладу и остале инфлуенце, пркосно, као ономад и сам Кум му - одбија кишобран, спреман да, на ползу Србије, покисне до голе коже. Док, колективно, као по севернокорејском протоколу, искиснуше и сви увлакачи око њега.

Зашто неки српски политичари мисле да Србија нема право да штити домаћу привреду, где свакако спадају НИС-ове рафинерије нафте у Панчеву и Новом Саду, а треба да помаже италијански Фијат.

То су, нажалост, та неформална суђења у медијима која ова власт стално спроводи… Не спроводи она то само над опозицијом, него и над људима у државним службама који се труде да раде свој посао професионално

Nikad mi nigde nije bilo bolje nego u Prizrenu; kao da sam na plaštu duhovnog ekstazija obleteo Republiku Kosova i sreo dobre ljude kojima prija društvo sa Srbima koji se prezivaju Dančetović i Luković; kao da su e-novine jedine koje Prizren/DokuFest shvataju kao priliku da izgrade koji most prema susedima, jer ćemo večno biti susjedi; tako nam se piše.

Дакле, постоји правило које се не доводи у питање: уколико државни званичници у покушају да спрече понављања економске кризе дају велике спасилачке пакете банкама и по сваку цену настоје да попуне рупе у буџету, привреда ће доживети стагнацију.

Србија никада није овако ћутала као током протекле деценије. Можда зато што никада у својој историји није била на тако сигурном безалтернативном путу. Па добро, онда нека изволимо да бирамо: мини-Шенген, отворени Балкан, Истамбулска декларација, западни Балкан. Све заједно и ко зна шта још под капом регионалних интеграција, али у сваком случају неки модел Gleichschaltung-a

Уточиште је потражио у УАЕ, а да је био радо виђен саговорник америчких дипломата види се такође из депеша које је објавио Викиликс. Консултован је у мировним преговорима између Израела и Палестине. У једној од депеша имам шеик Мухамед ал Катани оптужује га да га је, као члана Фатаха, обучавала ЦИА.

За разлику од Вашингтонског консензуса, Сеулски наглашава да не постоји универзална формула за успех при реформисању привреда.