Преносимо
|
|
Ивица Дачић
|
уторак, 10. децембар 2013. |
Зато је добро да се Вучићева странка профилише као умерена десница, конзервативна странка. Зато нисмо конкуренти, али смо сарадници. То је та црвено-црна коалиција као у Немачкој. ДС покушава да се представи као друга странка, што није тачно. То је грађанска опција која нема везе с левицом.
|
Економска политика
|
|
Рајко Буквић
|
петак, 07. јануар 2011. |
Кључно питање је може ли се сломити логика савременог капитализма. При томе, није реч само о томе да ли постоје одговарајући програми, већ је да ли постоје друштвене снаге које би биле способне да то изведу. |
Савремени свет
|
|
Милан Динић
|
недеља, 12. април 2020. |
![](http://www.nspm.rs/images/stories/02-05MAJA/milan1.jpg)
Британија је борби против коронавируса иницијално приступила знатно умереније него друге европске земље. Пошто је број оболелих почео муњевито да расте а из Италије и Шпаније су стизале слике о последицама, власти су крајем марта предузеле знатно стриктније мере
|
Преносимо
|
|
Е новине
|
четвртак, 23. јануар 2014. |
Штавише, незаслужена милост коју су им великодушно уделиле судије унеколико обесмишљава очекиване процесе пред србијанским правосуђем, ако, по обимној хашкој документацији и злочинима за миленијуме робије, уопште буду и покренути.
|
Економска политика
|
|
Џозеф Штиглиц
|
петак, 07. јануар 2011. |
Технички, смањење дефицита је једноставно - или "стегнути каиш" или повећати порезе. Повећање пореза од 5 одсто донело би приход од најмање билион долара у наредној деценији. С друге стране, расходи војне индустрије остаће готово „нетакнути“
|
Савремени свет
|
|
Александар Новаковић
|
субота, 28. март 2020. |
Пандемија короне ће проћи, као и многе друге епидемије пре ње, али да ли је живот „ропства у миру“ вредан живљења, то је дилема о којој треба да размишљамо
|
Преносимо
|
|
Војислав Коштуница
|
среда, 04. децембар 2013. |
Излазак Србије из европских интеграција у основи значи успостављање нове политике међудржавне сарадње. То ће рећи да би следећи корак у новој политици Србије био успостављање јаке билатералне политике уместо досадашње политике европских интеграција.
|
Економска политика
|
|
Петер де Вард
|
среда, 05. јануар 2011. |
Евро је требало да пружи земљи финансијску стабилност и да побољша трговину са Западом. Данас, две године касније, многи Словаци се осећају преваренима. „Изгледа да смо им били потребни само да отплаћујемо њихове дугове".
|
Савремени свет
|
|
Наташа Јокић
|
петак, 10. април 2020. |
Француску, Шпанију, Италију, Велику Британију задесила је економска и здравствена катастрофа. Земље ЕУ неће више моћи да окрећу главу на другу страну као што су то углавном чиниле 2015. године - одбијајући да виде страдање Грка.
|
Преносимо
|
|
Бернд Поселт
|
среда, 13. новембар 2013. |
Сто пет земаља у свету признало је независност Републике Косово. Са моје тачке гледишта, није реално причати о претходном времену јер се то никада неће променити. Са друге стране, разумем позицију српске Владе као владе суверене државе.
|
|
Културна политика
|
|
Владимир Кецмановић
|
петак, 15. јун 2012. |
Да ли је том приликом Света са кауча Свети са ормара скренуо пажњу да је помало неприлично да прима награду за “најчитанију” књигу, иако му књига није најчитанија, или је било обрнуто – или на ту бесмислицу ни један ни други нису имали примедбу – то никада нећемо сазнати.
|
Политички живот
|
|
Јован Личина
|
четвртак, 12. новембар 2020. |
![](http://www.nspm.rs/images/stories/00AB8/licina.jpg)
Људи у Србији су плаћали високу цену због најстрожег карантина у Европи током кога нису смели да напусте своје домове чак и по 80 сати.Добијали су СМС поруке како морају да остану послушни због тога што нам прети италијански и шпански "сценарио"
|
Коментар дана
|
|
Слободан Орловић
|
уторак, 14. март 2017. |
Сада имамо случај да Скупштина не заседа а морала би. Устав је ту јасан – Скупштина редовно заседа шест месеци годишње, а може и више (ванредна заседања или седница на државни празник, на пример). У редовним, мирнодопским приликама мање не сме. Пролећно тромесечно заседање отпочело је, како Устав и налаже, првог радног дана у марту (чл. 106). Па прекинуто.
|
Културна политика
|
|
Маринко М. Вучинић
|
четвртак, 21. јун 2012. |
Душан Батаковић се директно оптужује да покушава да прикрије кључну кривицу Милошевићевог режима за пропаст Титове Југославије. Ко је имао и најповршнији увид у деловање Д. Батаковића зна да се њему никада не може стављати на терет одбрана режима С. Милошевића.
|
Политички живот
|
|
Дејан Мировић
|
петак, 06. новембар 2020. |
„Не чини чин, попут патријарха, човеку величину, него човек, као Павле, даје величину чину патријарха“
|
Коментар дана
|
|
Емил Влајки
|
понедељак, 06. март 2017. |
![](http://www.nspm.rs/images/stories/1-nenad/Emil%20Vlajki.jpg) Наша тврдња да се хладни рат премјешта у Бања Луци није никакав таблоидни сензационализам. Министар сигурности из Савјета министара БиХ тврди како је Бања Лука, симболизирана предсједничком палачом РС и самим Предсједником, постала главни центар тероризма у Босни и Херцеговини.
|
Културна политика
|
|
Раденко Тошић
|
субота, 26. мај 2012. |
Рамбова намјера је, према његовим ријечима, била да размрда ову прилично досадну манифестацију. У ту је сврху на бину постављено Рамбово идејно рјешење „тројански магарац“, ма шта овај тројанац значио.
|
Политички живот
|
|
"Отаџбина"
|
уторак, 20. октобар 2020. |
![](http://www.nspm.rs/images/stories/00Iva/otadzbina.jpg)
Именовање Петра Петковића за директора Канцеларије за Косово и Метохију је класичан пример када један политичар због каријере и привилегија напрасно мења идеологију
|
Коментар дана
|
|
Емил Влајки
|
субота, 25. март 2017. |
![](http://www.nspm.rs/images/stories/1-nenad/Emil%20Vlajki.jpg)
„Не желим водити унапријед изгубљене битке“. Другим ријечима: „Боље роб, него гроб“. Нетко би рекао да наставља недићевску традицију подложности јачем ради спашавања народа. Али се он поуздаје у Хегела: „Слуга ће кад-тад постати господар.“
|
Културна политика
|
|
Маја Радонић
|
четвртак, 24. мај 2012. |
Просечан Србин, традиционално васпитан, поштен по опредељењу, без неких изузетних талената и великих амбиција, са једноставним жељама и потребама, спреман да целог живота ради, највећа је жртва транзиције на наш начин, али не само на наш.
|
|