Непоколебљиви заступници неолиберализма у Србији своје теоријске економске закључке изводе из метафизике, а не из емпиријских чињеница, занемарујући при томе да је економска наука друштвена, а не нека чисто академска, апстрактна, метафизичка или езотерична.

Гласноговорници „беспоговорног пута у ЕУ“ немају много основа за своју тврдњу, ни економских, ни политичких, као ни правних, али су и даље најгласнији у јавном простору

Редакција Еспреса дошла је у посед аудио снимка на којем се чује како градоначелник Суботице Богдан Лабан прети смрћу професору Грађевинског факултета Владимиру Половини, али и како непознато лице шамара професора Половину!

 Ако говоримо о интересима српског народа – целог српског народа – борба за слободу и деколонизацију не може да почне у Црној Гори. Она мора да почне у Србији. Конкретно на Косову, које је основна српска тачка сукоба за страним колонијалистима и окупаторима.

 Сви прорежимски медији у Србији објавили су посету Вучићеве „Српске листе“ Берлину. Међутим, оно најважније су прећутали. Та посета је у оквиру владе самопроглашене републике Косово на челу са њеним председником Рамушем Харадинајем

По речима људи одговорних за стручни аспект деловања а чија мишљења и оцене смо могли да чујемо тек након смењивања слободоумног управника Сретена Угричића, веома значајне одлуке који су се тицале најважнијих питања рада ове изузетно битне националне културне установе доношене су мимо стручног већа Библиотеке.

Годинама су Београд, Војводина и тзв. централна Србија фигурирали као три политички, демографски и статистички прилично различите регије, али се отприлике са доласком на власт напредњака та разлика почела губити. Најпре је практично нестала разлика између “остатка Србије” и Војводине, да би у последње време и Београд увелико постао жртва овог тренда свеопште нивелације

 „У Србији, двехиљадитих година под Вучићем, имали су корупцију, непотизам, медијски мрак, девастирано судство, али су произвели Вулина, Весића, Бранбићку, богат ријалити програм, Београд на води и гондолу са три кабла. ....“. Да ли би овако звучала реплика из филма када би се у филму „Трећи човек“ споменула Србија под Вучићем уместо Италија под Лукрецијом Борџијом?

И поред несумњивог и охрабрујућег витализма нашег издаваштва књига као један од најважнијих чинилаца културног живота у великој је и несагледивој кризи. То се не може видети само по веома малим и скромним тиражима значајних и капиталних књига.

А заблуделом стаду овде остаје да, ево већ и 11. годину, верује да је „Аца Србин“ то нешто прихватио, а да у ствари није прихватио, јер је, као што је више пута поновио, „много паметан“ и све ће их „превести жедне преко воде“.