Несвршени студент по образовању, а ружичасти ТВ водитељ по професији, за директора Лутрије. Керамичар и опскурни трговац кафом са магловитим школовањем за челника обавештајне службе. Незапослени академски сликар за директора Центра за промоцију науке.  

То је само један поглед историчарке која жели да уопшти лични доживљај америчког сна, стварајући једнострану и површну слику поменутог раздобља југословенског друштва, које се споро ослобађало идеолошког наслеђа државног социјализма.

Као свој скроман допринос, предлажем слоган „Последња шанса“. За Њега и Његове, за све нас, за Србију. И, то све у кондиционалу – све под условом да одлучи да испуни своју, у три године, три пута дату реч, али и уставну обавезу и, као председник Републике, повуче се са места председника Ес-ен-еса.

Вријеме је да Вучић промијени плочу и да од вучића постане вук. У сваком његовом јавном наступу, његова се немоћ све више очитује. Његови „пријатељи“ су га напустили, Њемачка на првом мјесту која јасно одобрава великоалбански експанзионизам. 

Нама треба Јунак нашег доба. Онај ко би јасно казао истину да, иако дно не постоји, не постоји ни шанса да нас без борбе, споје с онима с којима, о ужаса (!), цивилизацијски јесмо. На најнижој европској љествици.

У споразуму који су потписали Александар Вучић и Иштван Пастор пише да ће уговорне стране дати, како је наведено, конструктиван допринос формулисању предлога у процесима уставне ревизије и реформе политичког система како би заједнички дошле до најбољих решења

Како назвати поклањање државног, народног новца некима од грађана а не и оним другим или свима који су у истим или још горим економским проблемима?

Шта је још последица "координације"? Последица је и то што глумци који нису у сталном радном односу, у случају да су добили неку улогицу, не играју ни то, јер се  њихове  представе и не стављају на репертоар због заузетости стално запосленог колеге.

Сваки функционално писмени грађанин, вуковским критеријумом "читај како је написано", може не само да ишчита него и да разуме оно што пише у члану 115. Устава Републике Србије: "Председник Републике не може обављати другу јавну функцију или професионалну делатност." И, тачка! 

Онолико колико моја скромна памет досеже, могу рећи да сам готово апсолутно сигуран да ове протесте није нико унапред организовао. А поготово иза њих не стоји нико „споља“ – барем не од почетка и не као иницијатор.