„Готово 1.800 дана шест главних тачака Бриселског споразума нису ни дирнуте, а то не може да буде само кривица Албанаца, то је потписала и Европска унија“, истакао је председник Србије 23. марта 2018. године на РТС-у.

Српско ћирилично писмо је законом заштићено! Ни већег чуда ни веће срамоте. Има ли то још код неког од озбиљних народа и држава? Да ли Немци, Французи или Италијани, на пример, законом штите своје писмо и приморавају власт да га користи у службеној употреби?

Наше акције су самоодбрана од претњи које нам се стварају и од још веће катастрофе него што се дешава данас

 Руси су то, чини се, лепо схватили па су, без обзира на деклеративну подршку Александру Вучићу, кроз речи добро познатог Сергеја Железњака децидирано Београду ставили до знања:Потписивање свеобухватног споразума са Приштином је губитак териоторије и није никакав компромис, него национална издаја.

Путинов нагласак на отуђењу Русије од западних преовладавајућих вредности добиће на јачини. Коначно, како криза у централној Европи ескалира, опасност од нуклеарног рата ће се брзо вратити.

Украјинска криза није почела гомилањем руских трупа на границама. Она корене има у деведесетим, када је Клинтонова  администрација одлучила да започне проширивање НАТО на Исток

СКД “Зора”са председником Николом Церовцем, наставило је да активно делује у избеглиштву на очувању културног идентитета избеглих и прогнаних Срба, културно и духовно снажећи дух народа у нади да ће се једног дана вратити у свој завичај. 

Лик Бетмена није ништа мање сложен од славне „галерије битанги“. За разлику од Супермена, Спајдермена, Халка или Фантастичне четворке, Бетменов задатак није да штити свој град од непријатеља којима држава нема снаге да се супротстави, већ од његове сопствене трулежи.

У сукобу великих сила ми би требало да будемо посматрачи, а не учесници. Али, такав луксуз нам неће бити дозвољен. Кад западни притисак постане неиздржив, Вучић ће капитулирати. Неумереним задуживањм он је већ ослабио позицију Србије. 

У јавности је неко време отворена полемика о томе треба ли Скупштина АП Војводине да поништи акт насилне асимилације Буњеваца и Шокаца у Хрвате из давне 1945. године или, пак, не треба. С једне стране су представници Буњеваца којима је овај акт угрозио националну егзистенцију и основно људско право, а са друге су представници војвођанских Хрвата који тврде да акт правно не важи, да је „резултат жеље самих Буњеваца“ (канда су сами себе укинули)