Srce Rusiji - oružje Ukrajini. Bezuspešno sakrivanje tragova koji se vide i na Zapadu i u Rusiji, samo se kriju od građana Srbije

Vrtoglavi uspon Real Infa, ćerke firme „14. oktobra“ iz Kruševca, poklapa se sa pojačanim izvozom u tri slovačke fabrike naoružanja, koje su deo Čehoslovak grupe, jednog od tri najveća snabdevača ukrajinske vojske, čija je namera da preuzme i Krušik i „Milana Blagojevića“ iz Lučana.

Vlast nastavlja sa pokušajima obmanjivanja sopstvenih građane da se naoružanje iz Srbiji ne izvozi u Ukrajinu. Kako se to radi, detaljno je otkrio i objasnio Radar u prošlom broju, a sada otkriva još jednu, široj javnosti nepoznato preduzeće, Real Info iz Kruševca, ćerku-firmu bivšeg društvenog preduzeća „14. oktobar“, koje je sada u vlasništvu multinacionalnog češkog holdinga Czechoslovak Group (CSG).

Preko Real Infa, čiji su prihodi značajno porasli od agresije Rusije na Ukrajinu, proizvodi se telo košuljice za minu kalibra 120 milimetara, kao i otkovke od 122 milimetara, koje se finalizuju u projektile u fabrikama CSG, čije se rukovodstvo ponosi time što je u celom svetu jedan od tri najveća snabdevača ukrajinske vojske municijom. „Usuđujem se da kažem da smo za potrebe Ukrajine među prva tri dobavljača municije u celom svetu“, izjavio je nedavno Pavol Čahoj, jedan od menadžera u MSM grupi, koja je deo CSG.

Više od 10 godina srpska vlast preko medija koje kontroliše vodi antievropsku, antizapadnu i prorusku propagandu, sa kojom nije ni sada prestala. S druge strane, da bi bila prihvatljiva i partnerima na Zapadu, vlast je omogućila, između ostalog, i izvoz naoružanja u Ukrajinu, ali o tome i dalje obmanjuje sopstvene građane, pre svega svoje birače, kojima servira lažni narativ u kome krije ovu unosnu trgovinu i hvali se kako je jedina zemlja u Evropi koja ne uvodi sankcije Rusiji. Za razliku od birača SNS-a, taj izvoz naoružanja u Ukrajinu nije tajna ni na Zapadu, ni u Rusiji.

Bezuspešno sakrivanje tragova, koji se vide i na Zapadu i u Rusiji, samo se kriju od građana Srbije

Uostalom, Fajnenšel tajms je u junu objavio procenu da je Srbija indirektno, preko drugih zemalja, od početka rata u Ukrajini, toj zemlji izvezla municiju vrednu više od 800 miliona evra. I predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je za Fajnenšel tajms da srpsko oružje preko trećih zemalja stiže i do Ukrajine, ali je nevešto pokušao da odbaci odgovornost Srbije što municija završava tamo.

„Ne možemo izvoziti u Ukrajinu ili u Rusiju, ali imamo mnogo ugovora sa Amerikancima, Špancima, Česima, drugima. Šta oni s tim rade na kraju je njihov posao“, rekao je Vučić za taj list.

Sve su prilike da će ove godine Real Info postaviti nove rekorde, jer je u prvih šest meseci već izvezao robu vrednu 1,55 milijardi dinara ili oko 13,2 miliona evra, za 16 odsto više nego u celoj 2023, a čak 90 odsto te robe izvozi u Slovačku, gde matična kompanija ima tri fabrike oružja

Nakon što su delove teksta Fajnenšel tajmsa preneli mnogi mediji, Vučić je novinarima u Srbiji rekao da su to „trikovi kojim se služe različite strane službe, pojedini mediji i političari“. Inače, i po domaćim, i po međunarodinim zakonima, zemlja iz koje se izvozi naoružanje obavezna je da vodi računa i da zna gde ono završava.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov u izjavi ruskim medijima najavio je da će o prodaji srpskog oružja Ukrajini proveriti direktno „sa srpskim prijateljima“. Pomoćnik državnog sekretara SAD DŽejms O’Brajen je rekao da Srbija „čineći svoje oružje dostupnim, pomaže Ukrajini da odbrani suštinski princip međunarodnog prava“.

Vučić je, u nastojanju da sakrije nove tragove, samo nastavio tamo gde je stao u novembru 2019, kada je, komentarišući vest da su minobacačke mine kalibra 60 milimetara iz Krušika prodavane Ukrajini 2016, izjavio da je u pitanju bila „samo jedna isporuka“.

„Sve je obavljeno u skladu sa zakonom, ali su i pored toga bezbednosne službe obavestile ruske kolege o mogućem reeksportu za Ukrajinu“, izjavio je Vučić 23. novembra 2019. To, međutim, nije bila istina, jer je u međuvremenu dokumentovano više isporuka mina iz Krušika i minobacača iz Prve petoletke i tokom 2018.

Samo u 2023. prihodi firme Real Info veći su nego u prethodnih 11 godina, koliko postoji

Da vlast nije odustala od manipulisanja i obmanjivanja pokazuje i nedavna izjava Milenka Jovanova, šefa poslaničke grupe SNS-a u Skupštini Srbije. „Pošto je ovo kampanja koju nedeljama ponavljaju mediji bliski gospodinu Đilasu, samo da vam kažem i da saopštim javnosti – je l` to on njima smislio kampanju ili su oni njemu smislili ili zajednički deluju u istom pravcu kada je u pitanju ta laž o izvozu municije i oružja u Ukrajinu“, rekao je Jovanov.

A pošto je sam Vučić za Fajnenšel tajms već pomenuo Amerikance, Špance i Čehe, Radar je izvoz srpske municije preko SAD detaljno opisao u prošlom broju. Sada otkriva kakve veze Srbija ima sa češkom kompanijom CSG, koja ostvaruje rekordni izvoz u Ukrajinu, a ima svoju fabriku i u Španiji, kao i firmu u Srbiji. Činjenice su, ipak, neumoljive, a potvrđuju ih i dokumenti do kojih je došao Radar.

Firma Real Info osnovana je 20. novembra 2012. u Beogradu, nekoliko meseci nakon što je formirana prva vlada SNS-a i SPS-a, a kao osnovnu delatnost prijavila je „ostale nepomenute finansijske usluge, osim osiguranja i penzijskih fondova“. Menjala je više vlasnika i adrese po Beogradu, sve do 27. oktobra 2017, kada se sedište premešta u Kruševac, na adresu bivšeg društvenog preduzeća „14. oktobar“, u ulici Jasički put 2, koje je bilo u stečaju do 2017, kada je najveći deo njegove imovine, posle pet neuspelh privatizacija, kupio „SCMG – 14. oktobar“ iz Beograda, još jedna ćerka firma češkog holdinga Czechoslovak Group. Sa promenom adrese i vlasnika, Real Info menja i osnovnu delatnost u „nespecijalizovanu trgovinu na veliko“, a pre dve godine, 10. maja 2022, usvaja i novi osnivački akt.

Za prvih šest meseci ove godine izvezli 16 odsto više naoružanja nego za celu prošlu

Ni nakon što je postala ćerka firma „14. oktobra“, Real Info nije imao ozbiljnijih poslovnih aktivnosti i rezultata, jer je sve do 2021. ukupan prihod bio 15,6 miliona dinara, a godinama unazad je beležio gubitke. Čak ni te 2022, kada je počela ruska agresija na Ukrajinu, Real Info nije zaobišao gubitak od 2,1 milion, uprkos rastu prihoda od čak 623 odsto, na 113,1 milion dinara. Ali, već sledeće godine firma je „eksplodirala“, jer je prihod uvećala za još 1.078 odsto, na 1,33 milijarde dinara. Samo u 2023. ta firma ostvarila je mnogo veće prihode nego za sve godine od kako je osnovana.

Tada je prvi put firma iz minusa prešla u plus i iskazala neto dobit od 3,5 miliona dinara, a prvi put je na kraju 2023. imala i dva zaposlena. Ranije nije imala nijednog. Uz to, u 2023. je udeo prihoda Real Infa u ukupnim prihodima od prodaje proizvoda i usluga „14. oktobra“ povećan na 69 odsto, s tim što je 31. decembra 2023. „14. oktobar“ prema svojoj firmi ćerki imao obavezu od 503 miliona dinara za neisporučenu robu.

Sve su prilike da će ove godine Real Info postaviti nove rekorde. Na to ukazuje i podatak da je u prvih šest meseci već izvezla robu vrednu 1,55 milijardi dinara ili oko 13,2 miliona evra, za 16 odsto više nego u celoj 2023. Pri tome, više od 90 odsto izvezene robe završava u Slovačkoj.

Preduzeće „14. oktobar“ u poslednjih godinu i više dana najviše proizvodi tela košuljica za mine kalibra 120 milimetara i otkovke 122 milimetra i fakturiše ih svom zavisnom preduzeću Real Info, a ono ove elemente direktno izvozi na dalju laboraciju fabrikama u Slovačkoj, kojima rukovodi MSM grupa. Sva preduzeća u ovom lancu deo su Čehoslovak Grup (CSG).

Svečanost na kojoj su 2017. predstavnicima novog vlasnika simbolično predati ključevi fabrike „14. oktobar“ prisustvovali su tadašnja premijerka Ana Brnabić i ministri policije Nebojša Stefanović, privrede Goran Knežević, odbrane Aleksandar Vulin, za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, predstavnici lokalne samouprave, ambasadori Češke i Slovačke.

Deo poslovne imperije češkog milijardera Mihala Strnada

Vlasnik CSG je sada najmlađi češki milijarder Mihal Strnad, koji je nasledio oca Jaroslava. CSG obuhvata više od 100 proizvodnih, razvojnih i trgovinskih kompanija, ima više od 10.000 zaposlenih i godišnje prihode veće od 1,7 milijardi evra. Istorija CSG datira od 1995, kada je Jaroslav Strnad osnovao Excalibur Army. Raspadom Varšavskog pakta, države koje su ulazile u NATO prelazile su na zapadne standarde, prodajući jeftino bivše sovjetsko oružje, oruđe i opremu. Jaroslav Strnad iskoristio je ukazanu priliku da po nižim cenama kupuje, a skupo prodaje i izvozi ovo naoružanje i opremu u Afriku i na Bliski istok.

Excalibur Army godinama se razvijao i rastao, da bi se 2016. transformisao u CSG, a Jaroslav je vlasništvo u kompaniji 2018. prepustio svom tada 25-godišnjem sinu Mihalu, koji je biznis višestruko unapredio, pa u okviru njegove imperije sada posluju i češki proizvođač automobila Tatra Trucks, vodeći svetski proizvođač malokalibarske municije italijanski Fiocchi i češki proizvođač radara Eldis.

Vlasnik CSG je sada najmlađi češki milijarder Mihal Strnad. Njegova imperija ima više od 100 kompanija, više od 10.000 zaposlenih i godišnji prihod veći od 1,7 milijardi evra. Iako je njen deo i čuvena fabrika kamiona Tatra, 70 odsto prihoda grupe potiče od poslova sa naoružanjem

Kolika je potreba za naoružanjem na ukrajinskom frontu svedoči i to što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen 30. aprila 2024. posetila sedište CSG u Pragu, gde su joj predstavnici odbrambene industrije Češke prezentovali projekte podrške Ukrajini. CSG ne krije, već sa ponosom ističe svoju ulogu u snabdevanju naoružanjem i vojnom opremom Ukrajine, a još 2018. su toj zemlji isporučili desetine samohodnih haubica i borbenih vozila, a već četvrti dan nakon ruske agresije organizovali su prvu ratnu isporuku, sa kojima ne prestaju sve vreme.

Poslovanje CSG organizovano je u pet sektora, od kojih sektor za odbranu ostvaruje više od 70 odsto ukupnih prihoda grupe. Tom sektoru pripadaju i „14. oktobar“ iz Srbije i slovačka MSM grupa, koja je za ostvarene rezultate u 2023. proglašena za najbolju kompaniju u celoj CSG. MSM grupa je osnovana 16. februara 2012. u Slovačkoj kao Real Trade Slovačka, a od 22. maja 2015. nosi današnje ime. Pod njenim „kišobranom“ posluju četiri fabrike, sa više od 1.100 zaposlenih i dugom tradicijom u proizvodnji naoružanja i vojne opreme. Tri fabrike su iz Slovačke, VOP Novaki, ZVS holding i VYVOJ Martin, dok je FM Granada iz Španije.

MSM GRUPA – slovačke fabrike – finansijski pokazatelji, Izvor: Zvanični finansijski izveštaji kompanija i Zavod za statistiku Republike Slovačke

Neka se spreme Krušik i „Milan Blagojević“ iz Lučana

Upravo je MSM grupu u Slovačkoj polovinom juna ove godine posetila i petočlana delegacija iz valjevskog Krušika, sa generalnom direktorkom Jovankom Andrić na čelu. Nakon te posete i obilaska fabrika, u gradu Trenčin u večernjim satima održan je sastanak sa najvišim menadžmentom MSM grupe, a Radar saznaje da su domaćini u ne baš prijatnom tonu kao već gotovu stvar gostima iz Valjeva predstavili plan po kome bi fabrika „Milan Blagojević namenska“ iz Lučana i Krušik postali deo MSM grupe.

Namera MSM-a je da preuzme 49 odsto udela u dve ovdašnje fabrike, čime bi postali suvlasnici i njihove imovine, prava, obaveze i budućih poslova. U stvarnosti to bi značilo da bi privatni kapital bio odgovoran za upravljanje, uključujući proizvodnju i prodaju, a država, koja bi ostala vlasnik većinskog udela od 51 odsto, imala bi kontrolu preko predstavnika u nadzornom odboru i skupštini preduzeća.

Nije problem samo u tome što srpske vlasti od sopstvenih građana kriju informacije o izvozu domaćeg naoružanja u Ukrajinu, već i o mogućoj privatizaciji državnih vojnih fabrika, a naročito bi da pod tepih gurnu podatke koji dokazuju da dobar deo prihoda od trgovine naoružanjem na sumnjiv način završava u privatnim džepovima

Iako su im obećane visoke prosečne plate i još neke povoljnosti, zaposleni u Krušiku i „Milanu Blagojeviću“ ističu i brojne argumente protiv privatizacije odbrambene industrije Srbije. Najviše se plaše smanjenja broja radnika, a pitaju se i šta će biti sa vrednom tehničkom dokumentacijom, započetim razvojnim programima, šta će se desiti sa gomilom lokalnih dobavljača, poslovnih partnera, sa kupcima… Na stranu emocije, jer bi fabrike mogle da budu privatizovane baš kada fabrika u Valjevu obeležava 85, a u Lučanima 75 godina od osnivanja.

Nije, dakle, problem samo u tome što srpske vlasti od sopstvenih građana kriju informacije o izvozu domaćeg naoružanja u Ukrajinu, već i o mogućoj privatizaciji državnih vojnih fabrika, a naročito bi da pod tepih gurnu podatke koji dokazuju da dobar deo prihoda od trgovine naoružanjem na sumnjiv način završava u privatnim džepovima.

Pišu: Vuk Cvijić i Andrej Filipović

(Radar)