Zbogom žohari, ili kako je EU postala "probušeni dolar"

Kada su 1987. godine nezaustavljivi autsajderi iz grupe Zabranjeno pušenje objavili pesmu "Kako je Velika Britanija postala probušeni dolar", verovatno nisu ni slutili koliko će njihovi stihovi pretrajati trenutak u kojem su nastali i čudesnim lobom, poput onog kojim je neku godinu ranije Maradona raspametio Diku Stojanovića a Marakanu podigao na noge, aterirati pravo u mrežu i postati najbolja ilustracija sveta u kome danas živimo. Istina, ne celog, već samo onog dela kojem bi i mi da pripadamo, mada po svemu suštinski važnom od njega otpadamo - Evropske unije.

I sve bude sjajno do refrena, kada u pesmu mangupski ušeta "Đulijano Pike, otrov za klinke", gospodar ženskih srca,  "zavede je u mraku, u velikom parku", a već sutra, onako prostački i slavodobitnički, za njom vikne "probušeni dolar".

A nikako da se trgnu i shvate da je Đulijano Pike u liku Amerike već davno oposlio šta je sa Evropskom unijom naumio i za sobom ostavio probušeni dolar

Junak naše pesme, zaljubljen i mlad, ne znajući "šta je tu na stvari", nastavlja još neko vreme da pred njom dubi na glavi, ali ipak, i tako neiskusan i nevičan ljubavno - seksualnoj tematici uspeva da posle nekog vremena primeti promenu. Jer, "Britanija je postala ozbiljna i tužna, Britanija je postala obična i ružna". I eto dečačkog razočarenja, eto ljubavnih jada, i eto neslavnog ulaska "Britanije" u pesmu Zabranjenog pušenja.

I baš poput zaljubljenih sarajevskih srednjoškolaca tada, tako i mnogi od nas čak i sada, sa ushićenjem gledaju na Evropsku uniju koja, za razliku od devojke iz pesme, kojoj je nakon zemljotresa "nestala adresa", adresu nikad nije ni imala. I pune dve decenije pred njom dube na glavi u nadi da će biti primećeni i, ko zna, možda i nešto više od toga. A nikako da se trgnu i shvate da je Đulijano Pike u liku Amerike već davno oposlio šta je sa Evropskom unijom naumio i za sobom ostavio probušeni dolar.

I hajde što to mnogi nisu uspeli ili nisu hteli da primete ranije, Evropska unija se potrudila da i posle Đulijana Pikea izgleda koliko toliko dostojanstveno, pa se dubljenje na glavi do nekog trenutka u vremenu i može razumeti. Ali rat u Ukrajini je razotkrio sav besmisao koji kulja iz briselske centrale, i ogolio svu poniženost i žalosnu potčinjenost Evropske unije spram Amerike.

Na stranu to što je Evropska unija moralno bankrotirala i kao verodostojna slika i prilika kompletnog zapadnog sveta preko toga izgubila vitalnost i prestiž u duhovnoj i kulturnoj sferi. Sve je to poznato, već viđeno, opisano i jasno svakom ko ne zatvara oči pred istinom

Na stranu to što je Evropska unija moralno bankrotirala i kao verodostojna slika i prilika kompletnog zapadnog sveta preko toga izgubila vitalnost i prestiž u duhovnoj i kulturnoj sferi. Na stranu i to što je postala ogledno polje za svaku vrstu izobličenja i društvene patolgije. Na stranu i što je izgubila kapacitet za kreiranje ičega vrednog što će nadživeti današnji dan. Sve je to poznato, već viđeno, opisano i jasno svakom ko ne zatvara oči pred istinom.

Ali ovako ogoljena autodestrukcija i mazohistička predanost ispunjavanju svakog hira Amerike, od uništavanje sopstvene ekonomije, samim tim na duže staze i egzistencije, do opasnog i sasvim besmislenog zameranja preopasnom protivniku kakva je Rusija, zločin je bez presedana prema 450 miliona ljudi koji naseljavaju ovaj prostor. I hajde i da sagledamo položaj Nemačke, koja je zemlja pod američkom okupacijom i nema nikakvog izbora, ali šta je sa ostalima, ne računajući Mađarsku? Odakle i čemu tolika rešenost da se pogine za onog koji nije ništa diskretniji, a daleko je brutalniji i opakiji nego Đulijano Pike i koji za Evropskom unijom već dugo unazad pobednički i podsmešljivo dovikuje "probušeni dolar"?

I odakle na sve to, tolika opčinjenost i opsednutost mnogih u našoj zemlji, počev od najvažnijih političkih aktera i iz vlasti i iz opozicije pa do ne tako malog broja građana, Evropskom unijom? Odakle tolika spremnost da se bespogovorno sledi "evropski put"?  Zar ne bi bilo najnormalnije, sve i da nema sada već najdirektnijih ucena priznanjem nezavisnosti takozvanog Kosova i odricanjem od Republike Srpske, da se najzad sa tom farsom prekne?

Jer, stvari su bestidno ogoljene i nepodnošljivo odvratne. Evropska unija je postala i jadna i tužna, Evropska unija je postala "obična i ružna". I zato je, umesto dubljenja na glavi, mnogo poštenije i smislenije reći "zbogom žohari"! Ali to je već druga pesma.