Председник Републике који позива на убиство председника Републике, то јест, себе

Након трагедија које су нас задесиле почетком маја, добили смо читаву лепезу понуђених одговора о узроцима и разлозима који су до њих довели а који су, сваки за себе, понешто или пуно тога рекли о психолошком и људском профилу свакога од оних који су се по овом питању изјаснили. Било је свега, од окривљивања искључиво оних који су злочине починили, преко апострофирања погубног утицаја медија и политичког амбијента, до указивања на колективну, односно кривицу сваког појединца у овој земљи.

Најмањи заједнички садржалац готово свих њихових изјава је да "систем није заказао". И поред тога што су се многи над овим изјавама згражавали и указивали на све разлоге који говоре у прилог супротне тврдње, односно да је систем, нарочито у случају масакра у околини Младеновца, заказао у потпуности, изјаве председничко-премијерског дуета и пратећег СНС-овског политичко-медијског папагајског хора овога су пута много ближе истини. Не, систем заиста није заказао.

Систем је једнако насиље и ту ништа није заказало

А није заказао због тога што је насиље сваке врсте у овој земљи генерисано и легитимисано управо од самог врха власти, нарочито од поменутог дуета, а посебно од прве раштимоване и провриштале виолине - Александра Вучића. Политичко насиље у парламенту које предводи тројац Орлић, Јованов, Бакарец, медијско насиље превасходно на Пинку оличено у трију - Небојша Крстић, Дејан Вук Станковић и Драган Ј. Вучићевић, криминализација, ријалитизација и бордељизација друштва коју власт спроводи преко поменутог и сродних медија, правосудно насиље захваљујући којем су појединци са десетинама кривичних пријава за разне врсте насиља и других тешких кривичних дела непроцесуирани, неосуђени и неупућени у установе за извршење кривичних санкција, дакле на слободи, то је Србија под влашћу Александра Вучића и његове странке. Систем је једнако насиље и ту ништа није заказало.

Најучинковитије насиље у жестокој конкуренцији чији је део управо излистан, ипак је оно које директно потиче од самог председника државе. Наступи пуни агресије, излива беса према политичким и медијским противницима, речник достојан најзабитије, најмрачније и по саставу гостију најпроблематичније биртије, мада ипак не, и у биртијама постоје одређени неписани кодекси који обезбеђују да се и у ситне сате и након много алкохола и опаких речи сви живи и здрави врате својим кућама - то је Александар Вучић.

Али, све је ово општепознато и на нашу несрећу општеприхваћено, за неке као чињеница, за неке нормалност, да би о томе уопште и вредело писати. И не би овог текста ни било да медијски иступи Александра Вучића нису у последње време, а што је нарочито дегутантно након мајских трагедија, обогаћени новом бизарношћу која се састоји у подстрекавању на убиство председника републике од, замислите, самог председника републике!

Последњи пут ово се догодило у вечерњим сатима 02. јуна 2023. године, приликом гостовања Александра Вучића на ТВ Прва, у емисији "Прва тема". Наиме, говорећи о и ицијативи дела опозиционих странака и покрета за формирање прелазне владе, Александар Вучић је дословно изговорио следеће: "Прелазне владе неће бити док сам жив... Никада нећу дати некоме да формира прелазну владу.... Док сам жив неће бити никакве прелазне владе. Једино што им је исплативо то је да ме убију. И то је једино што има смисла... А то да ме убијете, право да вам кажем, никаква срамота".

Дакле, где смо. Председник Републике, уместо да аргументима одговори на један сасвим легитиман предлог за излазак из политичке кризе, позива на убиство председника републике, односно себе самог! Па хајде са видимо шта Кривични законик каже на ово.

Чланом 34 поменутог закона прописано је следеће:

(1) Ко другог са умишљајем подстрекне да изврши кривично дело, казниће се казном прописаном за то кривично дело.

(2) Ко другог са умишљајем подстрекава на извршење кривичног дела чији покушај је по закону кажњив, а дело не буде ни покушано, казниће се као за покушај кривичног дела.

У члану 310 наведено је:

Ко у намери угрожавања уставног уређења или безбедности Србије лиши живота председника Републике, народног посланика, председника Владе, члана Владе, председника Уставног суда, председника највишег суда у Републици Србији или Републичког јавног тужиоца, казниће се затвором најмање десет година или доживотним затвором.

Сасвим је дакле јасно да је цитираном изјавом Александар Вучић извршио кривично дело подстрекавања на убиство председника републике. Из околност да су речи које се односе на убиство поновљене више пута, што се лако може установити прегледањем снимка емисије од педесет петог до шездесетог минута, јасно је да је реч о умишљају, а никако нехатној радњи. Пошто из става 2 члана 34 недвосмислено произилази да ће подстрекач бити кажњен чак иако дело не буде ни покушано, под условом да је у питању кривично дело чији је покушај по закону кажњив, што је овде случај, јасно је да је синоћ још у току трајања емисије у студију требао да се појави јавни тужилац у пратњи полиције која би Александру Вучићу ставила лисице на руке.

Александар Вучић извршио кривично дело подстрекавања на убиство председника Републике

То се, разуме се, није десило, пошто у Србији јавно тужилаштво не постоји нити ће, у оваквој констелацији, ускоро постојати. Уместо тужилаштва, као компензација за добре грађане, постоји невиђена, ненормална, беспризорна и бестијална промоција насиља од стране првог човека државе. Јер, ако председник републике путем медија позива на убиство, макар и себе самог, нема никога коме није јасно да се тиме и најтежи злочин легитимизује и нормализује. А ако је већ тако, зашто не би било ко учинио било коме било какво зло које му се у било ком тренутку учини примереним?

И још нешто за крај. Ако вас неко случајно буде питао ко су највећи и најопаснији промотери насиља у нашем друштву, одговор је никад лакши. Глумци, наравно. А који тачно од њих, одлучите сами.