Predsednik Republike koji poziva na ubistvo predsednika Republike, to jest, sebe

Nakon tragedija koje su nas zadesile početkom maja, dobili smo čitavu lepezu ponuđenih odgovora o uzrocima i razlozima koji su do njih doveli a koji su, svaki za sebe, ponešto ili puno toga rekli o psihološkom i ljudskom profilu svakoga od onih koji su se po ovom pitanju izjasnili. Bilo je svega, od okrivljivanja isključivo onih koji su zločine počinili, preko apostrofiranja pogubnog uticaja medija i političkog ambijenta, do ukazivanja na kolektivnu, odnosno krivicu svakog pojedinca u ovoj zemlji.

Najmanji zajednički sadržalac gotovo svih njihovih izjava je da "sistem nije zakazao". I pored toga što su se mnogi nad ovim izjavama zgražavali i ukazivali na sve razloge koji govore u prilog suprotne tvrdnje, odnosno da je sistem, naročito u slučaju masakra u okolini Mladenovca, zakazao u potpunosti, izjave predsedničko-premijerskog dueta i pratećeg SNS-ovskog političko-medijskog papagajskog hora ovoga su puta mnogo bliže istini. Ne, sistem zaista nije zakazao.

Sistem je jednako nasilje i tu ništa nije zakazalo

A nije zakazao zbog toga što je nasilje svake vrste u ovoj zemlji generisano i legitimisano upravo od samog vrha vlasti, naročito od pomenutog dueta, a posebno od prve raštimovane i provrištale violine - Aleksandra Vučića. Političko nasilje u parlamentu koje predvodi trojac Orlić, Jovanov, Bakarec, medijsko nasilje prevashodno na Pinku oličeno u triju - Nebojša Krstić, Dejan Vuk Stanković i Dragan J. Vučićević, kriminalizacija, rijalitizacija i bordeljizacija društva koju vlast sprovodi preko pomenutog i srodnih medija, pravosudno nasilje zahvaljujući kojem su pojedinci sa desetinama krivičnih prijava za razne vrste nasilja i drugih teških krivičnih dela neprocesuirani, neosuđeni i neupućeni u ustanove za izvršenje krivičnih sankcija, dakle na slobodi, to je Srbija pod vlašću Aleksandra Vučića i njegove stranke. Sistem je jednako nasilje i tu ništa nije zakazalo.

Najučinkovitije nasilje u žestokoj konkurenciji čiji je deo upravo izlistan, ipak je ono koje direktno potiče od samog predsednika države. Nastupi puni agresije, izliva besa prema političkim i medijskim protivnicima, rečnik dostojan najzabitije, najmračnije i po sastavu gostiju najproblematičnije birtije, mada ipak ne, i u birtijama postoje određeni nepisani kodeksi koji obezbeđuju da se i u sitne sate i nakon mnogo alkohola i opakih reči svi živi i zdravi vrate svojim kućama - to je Aleksandar Vučić.

Ali, sve je ovo opštepoznato i na našu nesreću opšteprihvaćeno, za neke kao činjenica, za neke normalnost, da bi o tome uopšte i vredelo pisati. I ne bi ovog teksta ni bilo da medijski istupi Aleksandra Vučića nisu u poslednje vreme, a što je naročito degutantno nakon majskih tragedija, obogaćeni novom bizarnošću koja se sastoji u podstrekavanju na ubistvo predsednika republike od, zamislite, samog predsednika republike!

Poslednji put ovo se dogodilo u večernjim satima 02. juna 2023. godine, prilikom gostovanja Aleksandra Vučića na TV Prva, u emisiji "Prva tema". Naime, govoreći o i icijativi dela opozicionih stranaka i pokreta za formiranje prelazne vlade, Aleksandar Vučić je doslovno izgovorio sledeće: "Prelazne vlade neće biti dok sam živ... Nikada neću dati nekome da formira prelaznu vladu.... Dok sam živ neće biti nikakve prelazne vlade. Jedino što im je isplativo to je da me ubiju. I to je jedino što ima smisla... A to da me ubijete, pravo da vam kažem, nikakva sramota".

Dakle, gde smo. Predsednik Republike, umesto da argumentima odgovori na jedan sasvim legitiman predlog za izlazak iz političke krize, poziva na ubistvo predsednika republike, odnosno sebe samog! Pa hajde sa vidimo šta Krivični zakonik kaže na ovo.

Članom 34 pomenutog zakona propisano je sledeće:

(1) Ko drugog sa umišljajem podstrekne da izvrši krivično delo, kazniće se kaznom propisanom za to krivično delo.

(2) Ko drugog sa umišljajem podstrekava na izvršenje krivičnog dela čiji pokušaj je po zakonu kažnjiv, a delo ne bude ni pokušano, kazniće se kao za pokušaj krivičnog dela.

U članu 310 navedeno je:

Ko u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti Srbije liši života predsednika Republike, narodnog poslanika, predsednika Vlade, člana Vlade, predsednika Ustavnog suda, predsednika najvišeg suda u Republici Srbiji ili Republičkog javnog tužioca, kazniće se zatvorom najmanje deset godina ili doživotnim zatvorom.

Sasvim je dakle jasno da je citiranom izjavom Aleksandar Vučić izvršio krivično delo podstrekavanja na ubistvo predsednika republike. Iz okolnost da su reči koje se odnose na ubistvo ponovljene više puta, što se lako može ustanoviti pregledanjem snimka emisije od pedeset petog do šezdesetog minuta, jasno je da je reč o umišljaju, a nikako nehatnoj radnji. Pošto iz stava 2 člana 34 nedvosmisleno proizilazi da će podstrekač biti kažnjen čak iako delo ne bude ni pokušano, pod uslovom da je u pitanju krivično delo čiji je pokušaj po zakonu kažnjiv, što je ovde slučaj, jasno je da je sinoć još u toku trajanja emisije u studiju trebao da se pojavi javni tužilac u pratnji policije koja bi Aleksandru Vučiću stavila lisice na ruke.

Aleksandar Vučić izvršio krivično delo podstrekavanja na ubistvo predsednika Republike

To se, razume se, nije desilo, pošto u Srbiji javno tužilaštvo ne postoji niti će, u ovakvoj konstelaciji, uskoro postojati. Umesto tužilaštva, kao kompenzacija za dobre građane, postoji neviđena, nenormalna, besprizorna i bestijalna promocija nasilja od strane prvog čoveka države. Jer, ako predsednik republike putem medija poziva na ubistvo, makar i sebe samog, nema nikoga kome nije jasno da se time i najteži zločin legitimizuje i normalizuje. A ako je već tako, zašto ne bi bilo ko učinio bilo kome bilo kakvo zlo koje mu se u bilo kom trenutku učini primerenim?

I još nešto za kraj. Ako vas neko slučajno bude pitao ko su najveći i najopasniji promoteri nasilja u našem društvu, odgovor je nikad lakši. Glumci, naravno. A koji tačno od njih, odlučite sami.