| среда, 19. август 2026. | |
|
Министар културе Никола Селаковић изјавио је да је у сектору културе неопходно увести јасне законске норме и уредити систем како би се спречиле злоупотребе установа које се финансирају средствима свих грађана.
Коментаришући стање у култури, Селаковић је у емисији Првог програма Радио Београда "У среду са Бојаном Билбијом“ нагласио да ресори просвете и културе деценијама трпе ударе и да се раније власти нису систематски бавиле коренитим узроцима проблема. Он је нагласио да би доношење закона о позоришту увело прецизна правила и норме рада у позоришним кућама широм земље. "Немамо закон о позоришту, зато нам је могуће да се јави таква врста јавашлука какву имамо. Имамо позоришта која функционишу на основу Закона о култури и Закона о раду“, рекао је Селаковић. Истакао је да се државна средства, сцене и установе културе не смеју злоупотребљавати у дневно-политичке сврхе, истовремено одајући признање бројним уметницима који су професионално, доследно и одговорно чували свој уметнички интегритет. "Кад сам се ја окренуо, он ме је ударио" Селаковић се осврнуо и на инцидент када је пре годину и по дана био нападнут на Врачару, оценивши да је тај инцидент био увод у притиске са којима се држава суочавала током протеста и блокада и да је нападач касније идентификован као "активиста опозиционо ангажован“. Напад се, како је навео, догодио почетком марта 2025. године у вечерњим часовима у Гружанској улици, док се пешке враћао ка стану својих родитеља, разговарајући телефоном са кумом. "Човек је почео да ми се приближава с леђа, и то трчећим кораком, узвикивао је различите увреде, псовке. Ја сам разговарао телефоном, погледао и наставио даље да идем. У том тренутку, он ми се приближио, по гласу сам чуо да је близу. Окренуо се, и у том тренутку, кад сам се ја окренуо, он ме је ударио“, рекао је Селаковић, додајући да су му том приликом поломљене наочаре и нанета посекотина на носу. Према Селаковићевим речима, нападач је касније идентификован као опозиционо ангажовани активиста, а случај је завршен споразумом о признању кривице са Првим основним тужилаштвом у Београду за кривично дело угрожавања сигурности, уз изречену условну казну, док је нападач негирао физички напад. Он је додао да се није одлучио за приватну тужбу, јер се током читаве каријере залагао за то да "не иде по судовима у својству носиоца јавне власти". "Врста озбиљног извињења Србији" Када је реч о Генералштабу, Селаковић је навео да је Влада 2005. године донела одлуку да тај објекат прогласи за културно добро, потпуно игноришући чињеницу да је он страдао у НАТО агресији 1999. године и да се та одлука заправо односила на зграду која је пре рушења била нетакнута. Подсетио је да је Народна скупштина донела закон којим је та спорна одлука поништена. Говорећи о плановима за ревитализацију овог простора, министар је истакао да је било предвиђено да се на месту рушевина подигне озбиљан пословни комплекс вредан најмање 750 милиона долара, при чему би Србија током 99 година стицала право на 22,5 одсто пословне добити, уз обавезу инвеститора да изгради и меморијални комплекс посвећен жртвама НАТО агресије. "То би са стране Доналда Трампа и његове администрације, суштински била једна врста озбиљног извињења Србији за све оно што је урађено“, нагласио је Селаковић, додајући да такви пројекти и зближавање са Сједињеним Америчким Државама очигледно сметају онима који желе да Србија остане у трајним непријатељским оквирима. (Н1) |