Vučićeva obećanja - ludom radovanja (II)

,,Zbog toga nije dopušteno da vlada čovek nego načelo, jer on to čini sebe radi i postaje tiranin” (Aristotel, Nikomahova etika)

Građani Srbije imaju bogato iskustvo poznavanja prakse lažnih i preteranih obećanja koja daju političari i političke stranke, naročito u predizbornim vremenima. Iskustvo ih izgleda nije naučilo ničemu, i dalje bezglavo veruju demagozima.

Aleksandar Vučić razlikuje se od drugih predsednika vlada ili, recimo bolje, političara po tome što obećanja daje brzim tempom i što ona gotovo listom ostaju neispunjena. Mnoga obećanja zvuče gotovo bizarno. Ono što vređa jeste lakoća njihovog davanja. U mnogim slučajevima, radi se o samoj životnoj egzistenciji građana, stoga, instant umirenje davanjem obećanja bez uporišta u logici, privrednim okolnostima i perspektivi nije ono što se traži, već realna dijagnoza problema.

Niz nerealnih obećanja možemo početi sa vremenom kada je sadašnji premijer bio zamenik predsednika SNS. Septembra 2011. on je izjavio da je ,,plan njegove stranke da u narednih deset godina dovede u Srbiju investitore koji će uložiti 100 milijardi evra''[1]. Iako nije prošla decenija ili više, možemo sa sigurnošću tvrditi da je investicioni tempo kojem prisustvujemo, od formiranja vlade čiji je prvi potpredsednik Vučić bio, nedovoljan da bi se ,,vizija“ o dvanaestocifrenoj investiciji smatrala ostvarivom.

Vrednost stranih direktnih investicija u Srbiju u 2012. godini bila je 352 miliona dolara, što je najmanje od 2001. godine (kada je iznosila 177 miliona dolara i to najvećim delom zbog prodaje cementara). Rekordna vrednost investicija u Srbiju bila je 2008. kada je iznosila 7,7 milijardi dolara[2]. Guvernerka je krajem oktobra 2013. izjavila[3] da su neto investicije u 2013. iznosile 584 miliona evra. Što se stranih investicija u 2014. tiče, imamo samo najave[4] iz Narodne banke Srbije o milijardu evra investicija. Čak i da se projekcija ostvari, to je daleko od 10 milijardi dolara godišnje kako bi se obećanje o 100 milijardi u deset ili više narednih godina i približno ispunilo.

Reagujući na kritike povodom glomazne administracije uoči izbora 2012, Vučić se pridružio takvim izjavama i poručio da će u slučaju pobede SNS i formiranja vlade čiji će oni biti stožer „najmanje 60 agencija i drugih bespotrebnih institucija biti ugašeno''[5]. Nekoliko meseci kasnije, broj agencija čije je ukidanje predloženo sveo se samo na sedam[6]. Sa druge strane, premijer Vučić, kada je govorio o glomaznosti administracije, nije propuštao prilike da ukaže na preveliki broj zaposlenih.

Iako je tvrdio da privreda ne može da izdrži preveliki broj zaposlenih u javnom sektoru, stranačko zapošljavanje toliko je ojačalo od sredine 2012. godine, a naročito za vreme aktuelne Vlade, da su prostorije SNS u jednom gradu u Srbiji građani nazvali „Biroom za zapošljavanje“[7]. Ako uzmemo u obzir podatke da je krajem mandata Cvetkovićeve vlade u javnom sektoru bilo evidentirano oko 660.000 ljudi[8], da je početkom ove godine ministar finansija Lazar Krstić ukazao da je u poslednja dva meseca 2013. godine na neodređeno zaposleno oko 3.000 ljudi, a da je broj zaposlenih u javnom sektoru neverovatnih 780.000[9], dolazimo do zaključka da je premijer ponovo svesno obmanjivao javnost i da je od sredine 2012. u javnom sektoru zaposleno najmanje 120.000 osoba. Obećanja o departizaciji su samim tim postala bespredmetna.

Dok je bio prvi potpredsednik Vlade, Aleksandar Vučić bavio se malo i problemima lokalnih preduzeća. Primivši predstavnike radnika ,,Autosaobraćaj” iz Kragujevca, obećao im je, kako su rekli, da će do 1. decembra 2013. status njihovog preduzeća biti jasniji i da će im biti bolje[10]. Posle ovih obećanja, radnici preduzeća prekinuli su blokade puteva i obustavili štrajk. Međutim, u martu 2014. godine, četiri meseca kasnije, možemo videti da ne samo da radnicima nije bolje i da je status preduzeća išta jasniji nego što je bio, već i da se imovina preduzeća prodaje kako bi se radnicima, koji su u međuvremenu tužili preduzeće, isplatile davno zarađene plate i da agoniji i propasti kraj nije na vidiku[11]. Ponovo olako dato obećanje čoveka koji izgleda ne shvata svu dubinu ekonomskog kolapsa Srbije i ljudske bede.

Do koje mere je premijer spreman da otvoreno obmane javnost svedoči njegova predizborna izjava o nezaposlenosti, gde je rekao da je ona ,,smanjena za pet odsto” uzimajući kao dokaz anketu o radnoj snazi. Na ovu izjavu burno je reagovala stručna javnost utvrdivši da se nezaposlenost zapravo povećala, a da je anketa na koju se premijer pozvao nereprezentativna[12]. Prema zvaničnim podacima[13] Republičkog zavoda za statistiku, koji je radio presek stanja u martu ove godine, 790.501 lice je nezaposleno, što je, prema oceni Privredne komore Beograda, rekordna nezaposlenost[14].

Igrajući se sudije i tužioca, Vučić je početkom 2013. obećao ,,prve presude za korupciju do kraja 2013. godine”[15]. Nijedna pravosnažna presuda za korupciju nije doneta ne samo do kraja 2013, već i do danas, polovine 2014. godine.

Takođe, početkom 2013. Vučić je, u svojstvu ministra odbrane, najavio[16] da će uskoro ,,jedna“ velika domaća kompanija potpisati milijardu dolara vredan ugovor za izgradnju vojno-medicinskih kapaciteta u ,,jednoj“ afričkoj državi. Bez obzira na krajnju neodređenost ovakve najave, nijedna domaća kompanija, velika ili mala, nije potpisala nikakav ugovor o gradnji vojno-medicinskih kapaciteta u bilo kojoj afričkoj državi, barem koliko je javnosti poznato.

Talas obećanja vezanih za šeika zaslužuje posebnu pažnju. Govoreći u svoje ime, ne pamtim da je jedan premijer bržim tempom davao obećanja koja su listom ostajala neispunjena, barem u vremenskim okvirima koje je on sam postavljao.

Jedan od najvećih rezultata, za sada samo na papiru, ,,prijateljstva” našeg premijera i šeika Muhameda bin Zajeda jeste projekat ,,Beograd na vodi”. Prema Vučiću, taj projekat će mnogo značiti za industriju, izgradiće se četiri nova hotela i šoping molovi[17]. Da stavimo na stranu za trenutak suva obećanja. Projekti poput ovoga mogu doneti samo privremenu dobrobit građevinskoj operativi, ali što se tiče budućnosti, projekat ne može vršiti bilo kakav efekat ni na industriju, niti na standard bilo žitelja Beograda ili drugih gradova. U pitanju će biti potrošački raj, gde se, kao i u slučaju drugih šoping molova, neće ništa proizvoditi, već samo trošiti. Zemljište na ovoj lokaciji poklonjeno je bez međunarodnog konkursa, bez plana detaljne regulacije terena, bez ikakvih dokumenata.

Govoreći o tom projektu premijer je rekao da će on doneti napredak celoj zemlji[18]. Iako je najavljeno[19] da će prva faza projekta početi da se radi u septembru, ona je odložena do proleća naredne godine[20].

Vučić nije štedeo na obećanjima kada je u pitanju saradnja sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i njihovim šeikom. Najavljujući arapske investicije u Krušik, Teleoptik i Utvu, Vučić je izjavio da će fabrika čipova biti spas za Srbiju[21]. I ne samo to. Srbija će proizvoditi ,,visokosofisticirane rakete, ,,na najvišem proizvodnom nivou”.

Poslednje informacije o fabrici čipova su one iz decembra, da će u roku od dve godine Srbija dobiti ovu fabriku ,,u koju će biti uložene desetine miliona evra”[22]. Ova najavljena suma se drastično razlikuje u odnosu na onu koju je dao bivši ministar finansija Dinkić koji je govorio o ,,četiri milijarde dolara”[23].

Iako je u oktobru 2013. rekao da će fabrika avio-delova biti izgrađena u Zemunu i da ,,misli da je pronađeno dobro mesto za nju”, ,,blizu aerodroma”, pritom obećavši da će u naredne četiri nedelje biti završeni pregovori sa kompanijom Mubadala o izgradnji takve fabrike u Srbiji[24], Aleksandar Vučić je pomahntitalo u decembru 2013. dao bizarno obećanje o fabrici avio-delova koja će se graditi u Pančevu i koja će biti završena krajem juna[25].

Gradonačelnik Pančeva Pavle Radanov takođe je rekao[26] da će Kompanija za izgradnju komponenti za avione iz Ujedinjenih Arapskih Emirata „Mubadala” investirati svoj novac u Fabriku aviona „Utva” u Pančevu i da će ,,krajem juna” početi proizvodnja avio-delova koji će biti namenjeni Erbasu i Boingu. O kakvoj nečuvenoj laži je reč ubedljivo govori to da je kraj juna aktuelan i da nema baš nikakvog znaka da se odmaklo dalje od trača.

Prilikom posete Abu Dabiju, Vučić je insistirao da ,,u najskorije vreme” treba očekivati i ulaganja od 100 miliona evra u srpsku poljoprivredu. Trećinu investicije od 400 miliona dolara u srpsku poljoprivredu ,,Al Dahra" je namenila za kupovinu osam poljoprivrednih kombinata. Ostatak će biti investiran u opremanje njihovog zemljišta sistemima za navodnjavanje, plus 24.000 hektara[27]. Od tada, prošlo je osam meseci, a nikakvih novih informacija o ovom poslu nema. Sklon sam da (i) ova obećanja klasifikujem u kategoriju obmana.

Pored Mubadale, Vučić je najavio dolazak Boša i Mercedesa[28]. Najavio je otvaranje ,,velike” fabrike Boša u Šimanovcima ,,u novembru”. Fabrika do sada nije otvorena, a prošlo je osam meseci od roka koji je dat.

S obzirom da je spomenuo da onaj koji reši problem FAP i 14. oktobra ,,zaslužuje Nobelovu nagradu”, ne mogu se oteti utisku da Vučić u stvari ima upravo takvu ambiciju.

Ojađenim građanima Priboja, radnicima nekadašnjeg giganta Fabrike automobila Priboj, Vučić je obećao strateškog partnera do 1. marta 2014. godine[29]. Strateški partner do tada nije pronađen. Ipak, finska kompanija ,,Sisu” i Vlada Srbije potpisale su 30. maja Memorandum o razumevanju[30]. Očekuje se početak proizvodnje kamiona ,,u septembru”.

Poseta Vučića fabrici ,,14. oktobar’’ tamošnje radnike je ,,ohrabrilo”[31]. Za razliku od FAP, Vučić ovde nije davao prevelika obećanja, osim opštih mesta da je potreban strateški partner i da se završi ,,lažna priča o restrukturiranju, što je u stvari propadanje preduzeća”. Premijerov saradnik i stranački kolega, ministar odbrane Bratislav Gašić, najavio je da bi strateški partner za 14. oktobar ,,trebalo” da bude pronađen do kraja godine[32].

U rangu lažnih obećanja koje je davao danas prvi čovek srpske vlade Aleksandar Vučić nalazi se ,,dolazak Mercedesa u Srbiju”[33] i saradnja Ikarbusa sa nemačkim gigantom. Predstavljajući običnu kupoprodajnu transakciju, gde Mercedes prodaje šasije Ikarbusu, kao ,,dolazak Mercedesa” i ,,Mercedesovu investiciju”, ponovo je prevario građane Srbije, koji umor od predizbornih obećanja očito nisu pretvorili u aktivan otpor i analizu onoga što (im) se govori. Prema tvrdnjama bivšeg ministra privrede Saše Radulovića, predstavnici Mercedesa bili su ,,nemački jasni” kada su poručili da Mercedes nije zainteresovan za investicije u Srbiju[34].

Vučić je obećao da će Vlada pokazati ugovor sa Etihadom ,,pre kraja predizborne kampanje”[35]. To se nije desilo. Tri meseca kasnije, premijer je rekao da će ,,vrlo brzo” objaviti ugovore sa Fijatom i Etihadom[36]. Od tada je prošlo dva meseca. Ugovora još uvek nema. 

Za kraj, Vučić nam je obećao bolji život u 2016. godini u svom ekspozeu[37]. Krajem prošle godine, u okviru kampanje za lokalne izbore na Voždovcu, Vučić je rekao da ćemo do kraja 2014. živeti bolje.