Vanredni parlamentarni izbori na „kukovo leto“

Glavna politička i medijska tema poslednjih mesec dana u Srbiji bila je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora koje su sa velikom izvesnošću najavljivali i neki od antirežimskih lidera, pozivajući se „na dobro obaveštene SNS krugove“, na animiranje prorežimskih aktivista, na kampanju „sigurnih SNS glasova“, na navodna Vučićeva istraživanja o broju uplaćenih turističkih letnjih aranžmana, uz navođenje „izvesnih“ datuma izbornog dana krajem juna ili u julu mesecu. Termine izbora tokom letnjih dana više puta je najavljivao i predsednik Republike, Aleksandar Vučić, licitirajući da će mogući izborni dani biti Vidovdan, 5.juli, pa 12.juli, a da će o tome obavestiti građane Srbije na Đurđevdan.

Prošao je i Đurđevdan, a umesto najave izbora tokom letnjih meseci, Vučić je građanima obećao „Plan za budućnost Srbije“, još jedan od mnogo puta viđenih „šibicarskih“ marketinških trikova za zamajavanje naroda.  Plan koji obećava je, kao i u svim lažnim obećanjima, skup bajatih floskula, o smanjenju broja ministarstava, agencija i administracije, promena u obrazovanju i ostala rešenja problema koje je sam stvorio, a da nijednom rečju nije pomenuo kriminal srastao sa državnim institucijama i enedemsku korupciju zbog koje je društvo u poslednjih godinu i po dana proključalo i neće se umiriti.

Vanredne izbore Aleksandar Vučić raspisuje samo onda kada zna da ne može da ih izgubi. On je to znao sva četiri puta koliko je za poslednjih 14 godina bilo vanrednih parlamentarnih izbora.  Vučić više ne može da dobije nikakve izbore, jer je za godinu i po dana studentskih protesta Srbija značajno promenjena

Vučić će obećane izbore raspisati, ali ad calendas Graecas (lat. na grčke kalende) ili u duhu naše narodne izreke „Na Kukovo leto“. Vučić izbore ne raspisuje jer mu sva istraživanja govore da će ih izgubiti. Što je za njega najgore, kako zbog ekonomske situacije u zemlji koja će biti sve teža, tako i zbog gubitka dosadašnje podrške tri od četiri najveća spoljnopolitička faktora, a pre svega zbog širenja narodnog nezadovoljstva njegovom, po nacionalne interese tragičnom ličnom vladavinom, dugom gotovo deceniju i po, njemu istraživanja više nikada neće biti naklonjena.

Vanredne izbore Aleksandar Vučić raspisuje samo onda kada zna da ne može da ih izgubi. On je to znao sva četiri puta koliko je za poslednjih 14 godina bilo vanrednih parlamentarnih izbora.  Vučić više ne može da dobije nikakve izbore, jer je za godinu i po dana studentskih protesta Srbija značajno promenjena. Do dana kada izbore bude morao da raspiše, za april naredne 2027.god godine, zajedno sa predsedničkim izborima ili za januar  2028.god. kada je krajnji rok za održavanje izbora za Narodnu skupštinu, Srbija će se tek promeniti. Šanse da režim očuva vlast, čak i u ovako nepravednim izbornim uslovima, pritiskom na birače, kupovinom glasova, zatvorenim medijima i eskalacijom nasilja pre i tokom izbornog dana, svakim danom sve su manje. Za Vučića više ne postoji povoljan termin za raspisivanje izbora. Svi spinovi, poput najavljenih vanrednih izbora tokom jula meseca, kao i sve njegove obećane ostavke, najavljene knjige o pobedi nad studentima „u celom svetu“, srčani problemi, „otkrivene“ lažne studentske liste, provocirani sukobi i podele u svim sferama društva i sve obmane kojim pokušava da kontroliše društvenu krizu i umiri svoj narastajući strah, predstavljaju bezuspešne pokušaje skretanja pažnje javnosti, sa ciljem ohrabrenja njegovih aktivista i glasača i kako bi bukom prekrio nebrojene afere koje je njegova apsolutna vlast kreirala. Pored neizvesne sudbine NIS, jedna od poslednjih afera koju pokušava da u javnosti prekrije  je prekookeanska afera neoradikalskog holdinga „Super Ego“ kojim je kriminalni modus operandi kamiondžijskog posla kloniran, i iz Srbije izvezen u SAD.  

Da Vučić blefira obećavajući izbore, a da greše svi koji su tvrdili da će ih raspisati i održati tokom leta, videlo se i po najavljenim „vidovdanskim“ i drugim najavljenim terminima izbora koji ni u trenutku njihovog najavljivanja, pre mesec dana nisu bili mogući

Da Vučić blefira obećavajući izbore, a da greše svi koji su tvrdili da će ih raspisati i održati tokom leta, videlo se i po najavljenim „vidovdanskim“ i drugim najavljenim terminima izbora koji ni u trenutku njihovog najavljivanja, pre mesec dana nisu bili mogući. Izbore, na osnovu čl. 109.  Ustava Republike Srbije, predsednik Republike raspisuje nakon što ukazom raspusti Skupštinu, i to na dva načina. Prvi način je obrazloženi predlog Vlade o raspuštanju Narodne skupštine, što nije moguće kada je podnet predlog da se Vladi izglasa nepoverenje, a taj je predlog parlamentarna opozicija podnela i on se našao na Dnevnom redu Skupštine. Taj, prvi način raspisivanja izbora - Ukazom predsednika Republike na obrazloženi predlog Vlade,  više nije moguć. Drugi način za raspisivanje izbora, i po Ustavu sada jedino moguć, je ostavka premijera, nakon čega teče rok od 30 dana da Skupština izabere novu Vladu, a tek protekom tog roka, nakon što nova Vlada ne bude izabrana, predsednik Republike ukazom raspušta Skupštinu i raspisuje izbore. Od raspisivanja izbora do izbornog dana mora da prođe najmanje 45 a najviše 60 dana, što znači da je od ostavke premijera do izbornog dana potrebno najmanje 75 a najviše 90 dana. Kada bi premijer Macut podneo ostavku već u ponedeljak  11. maja - a neće je podneti - izbori bi mogli da budu tek 2. ili 19. avgusta.   

Izbora neće biti letos. Vučić ih neće raspisati ni Kukovo leto.

On se izbora boji, i strah će mu biti sve veći.

Zadatak antirežimskih snaga, i studenata, i opozicionih političkih stranaka, bez obzira na stranačke ideološke razlike je da ne dozvole rasipanje glasova antirežimskog fronta i time pomognu Vučiću

Zadatak antirežimskih snaga, i studenata, i opozicionih političkih stranaka, bez obzira na stranačke ideološke razlike je da ne dozvole rasipanje glasova antirežimskog fronta i time pomognu Vučiću. Broj antirežimskih glasača je, već sada, veći od broja svih onih, koji bi zbog poverenja u vlast, klijentelizma, bojazni od promena, zbog svih medijskih manipulacija, pritiska na glasače i uz svu izbornu krađu, glasali za vlast.  Broj antirežimskih glasača će vremenom i sa izvesnim pogoršanjem ekonomske situacije samo rasti.

Zbog toga je ujedinjenje opozicionih snaga sa obe ideološke strane opozicionog stranačkog fronta, u najviše dve kolone, najveći zadatak i odgovornost stranačkog dela kako parlamentarne tako i vanparlamentarne opozicije. Svi koji urade drugačije, pomoći će Vučiću da vlast preživi u najtežim okolnostima

Pomoć i veštačko disanje režimu mogu da daju samo lažne opozicione grupacije, koje se ubrzano formiraju, kako na jugu Srbije, najčešće sa nacionalnim i „južnjačkim „prefiksima, tako i u ostalim delovima zemlje. Jedini cilj novoformiranih pokreta i stranaka je da na izborima učestvuju i ne pređu cenzus. Istu takvu pomoć režimu svesno, a možda i lukrativno, će učiniti i tzv. opozicione stranke koje će na izbore izaći same, svesne da u referendumskoj atmosferi i ogromnoj prevazi antirežimskih glasača koji će glasati za studentsku listu, ne mogu da prebace „sniženi cenzus“ od 3%. Zbog toga je ujedinjenje opozicionih snaga sa obe ideološke strane opozicionog stranačkog fronta, u najviše dve kolone, najveći zadatak i odgovornost stranačkog dela kako parlamentarne tako i vanparlamentarne opozicije. Svi koji urade drugačije, pomoći će Vučiću da vlast preživi u najtežim okolnostima.

Naredni izbori, kojih letos izvesno neće biti, osim ako se predsedniku „ne javi u snu“ da može da ih dobije, i to tek za tri meseca od ostavke predsednika Vlade, doneće ne samo promenu vlasti, već i velike promene na opozicionoj sceni, jer će antirežimski glasači zauvek prestati da glasaju za opozicione stranke kojima je mesto u Skupštini, dogovor sa režimom da cenzus ne pređu, ili 6000 evra po poslaniku za poslaničku grupu, bilo važnije od smene kompradorskog režima.

Uspeh studentske kampanje „Studenti pobeđuju“ o svemu ovome jasno govori. I tek će.

Samostalni odbornik u Skupštini grada Niša „Nišlije da se pitaju!