Ванредни парламентарни избори на „куково лето“

Главна политичка и медијска тема последњих месец дана у Србији била је расписивање ванредних парламентарних избора које су са великом извесношћу најављивали и неки од антирежимских лидера, позивајући се „на добро обавештене СНС кругове“, на анимирање прорежимских активиста, на кампању „сигурних СНС гласова“, на наводна Вучићева истраживања о броју уплаћених туристичких летњих аранжмана, уз навођење „извесних“ датума изборног дана крајем јуна или у јулу месецу. Термине избора током летњих дана више пута је најављивао и председник Републике, Александар Вучић, лицитирајући да ће могући изборни дани бити Видовдан, 5.јули, па 12.јули, а да ће о томе обавестити грађане Србије на Ђурђевдан.

Прошао је и Ђурђевдан, а уместо најаве избора током летњих месеци, Вучић је грађанима обећао „План за будућност Србије“, још један од много пута виђених „шибицарских“ маркетиншких трикова за замајавање народа.  План који обећава је, као и у свим лажним обећањима, скуп бајатих флоскула, о смањењу броја министарстава, агенција и администрације, промена у образовању и остала решења проблема које је сам створио, а да ниједном речју није поменуо криминал срастао са државним институцијама и енедемску корупцију због које је друштво у последњих годину и по дана прокључало и неће се умирити.

Ванредне изборе Александар Вучић расписује само онда када зна да не може да их изгуби. Он је то знао сва четири пута колико је за последњих 14 година било ванредних парламентарних избора.  Вучић више не може да добије никакве изборе, јер је за годину и по дана студентских протеста Србија значајно промењена

Вучић ће обећане изборе расписати, али аd calendas Graecas (лат. на грчке календе) или у духу наше народне изреке „На Куково лето“. Вучић изборе не расписује јер му сва истраживања говоре да ће их изгубити. Што је за њега најгоре, како због економске ситуације у земљи која ће бити све тежа, тако и због губитка досадашње подршке три од четири највећа спољнополитичка фактора, а пре свега због ширења народног незадовољства његовом, по националне интересе трагичном личном владавином, дугом готово деценију и по, њему истраживања више никада неће бити наклоњена.

Ванредне изборе Александар Вучић расписује само онда када зна да не може да их изгуби. Он је то знао сва четири пута колико је за последњих 14 година било ванредних парламентарних избора.  Вучић више не може да добије никакве изборе, јер је за годину и по дана студентских протеста Србија значајно промењена. До дана када изборе буде морао да распише, за април наредне 2027.год године, заједно са председничким изборима или за јануар  2028.год. када је крајњи рок за одржавање избора за Народну скупштину, Србија ће се тек променити. Шансе да режим очува власт, чак и у овако неправедним изборним условима, притиском на бираче, куповином гласова, затвореним медијима и ескалацијом насиља пре и током изборног дана, сваким даном све су мање. За Вучића више не постоји повољан термин за расписивање избора. Сви спинови, попут најављених ванредних избора током јула месеца, као и све његове обећане оставке, најављене књиге о победи над студентима „у целом свету“, срчани проблеми, „откривене“ лажне студентске листе, провоцирани сукоби и поделе у свим сферама друштва и све обмане којим покушава да контролише друштвену кризу и умири свој нарастајући страх, представљају безуспешне покушаје скретања пажње јавности, са циљем охрабрења његових активиста и гласача и како би буком прекрио небројене афере које је његова апсолутна власт креирала. Поред неизвесне судбине НИС, једна од последњих афера коју покушава да у јавности прекрије  је прекоокеанска афера неорадикалског холдинга „Супер Его“ којим је криминални modus operandi камионџијског посла клониран, и из Србије извезен у САД.  

Да Вучић блефира обећавајући изборе, а да греше сви који су тврдили да ће их расписати и одржати током лета, видело се и по најављеним „видовданским“ и другим најављеним терминима избора који ни у тренутку њиховог најављивања, пре месец дана нису били могући

Да Вучић блефира обећавајући изборе, а да греше сви који су тврдили да ће их расписати и одржати током лета, видело се и по најављеним „видовданским“ и другим најављеним терминима избора који ни у тренутку њиховог најављивања, пре месец дана нису били могући. Изборе, на основу чл. 109.  Устава Републике Србије, председник Републике расписује након што указом распусти Скупштину, и то на два начина. Први начин је образложени предлог Владе о распуштању Народне скупштине, што није могуће када је поднет предлог да се Влади изгласа неповерење, а тај је предлог парламентарна опозиција поднела и он се нашао на Дневном реду Скупштине. Тај, први начин расписивања избора - Указом председника Републике на образложени предлог Владе,  више није могућ. Други начин за расписивање избора, и по Уставу сада једино могућ, је оставка премијера, након чега тече рок од 30 дана да Скупштина изабере нову Владу, а тек протеком тог рока, након што нова Влада не буде изабрана, председник Републике указом распушта Скупштину и расписује изборе. Од расписивања избора до изборног дана мора да прође најмање 45 а највише 60 дана, што значи да је од оставке премијера до изборног дана потребно најмање 75 а највише 90 дана. Када би премијер Мацут поднео оставку већ у понедељак  11. маја - а неће је поднети - избори би могли да буду тек 2. или 19. августа.   

Избора неће бити летос. Вучић их неће расписати ни Куково лето.

Он се избора боји, и страх ће му бити све већи.

Задатак антирежимских снага, и студената, и опозиционих политичких странака, без обзира на страначке идеолошке разлике је да не дозволе расипање гласова антирежимског фронта и тиме помогну Вучићу

Задатак антирежимских снага, и студената, и опозиционих политичких странака, без обзира на страначке идеолошке разлике је да не дозволе расипање гласова антирежимског фронта и тиме помогну Вучићу. Број антирежимских гласача је, већ сада, већи од броја свих оних, који би због поверења у власт, клијентелизма, бојазни од промена, због свих медијских манипулација, притиска на гласаче и уз сву изборну крађу, гласали за власт.  Број антирежимских гласача ће временом и са извесним погоршањем економске ситуације само расти.

Због тога је уједињење опозиционих снага са обе идеолошке стране опозиционог страначког фронта, у највише две колоне, највећи задатак и одговорност страначког дела како парламентарне тако и ванпарламентарне опозиције. Сви који ураде другачије, помоћи ће Вучићу да власт преживи у најтежим околностима

Помоћ и вештачко дисање режиму могу да дају само лажне опозиционе групације, које се убрзано формирају, како на југу Србије, најчешће са националним и „јужњачким „префиксима, тако и у осталим деловима земље. Једини циљ новоформираних покрета и странака је да на изборима учествују и не пређу цензус. Исту такву помоћ режиму свесно, а можда и лукративно, ће учинити и тзв. опозиционе странке које ће на изборе изаћи саме, свесне да у референдумској атмосфери и огромној превази антирежимских гласача који ће гласати за студентску листу, не могу да пребаце „снижени цензус“ од 3%. Због тога је уједињење опозиционих снага са обе идеолошке стране опозиционог страначког фронта, у највише две колоне, највећи задатак и одговорност страначког дела како парламентарне тако и ванпарламентарне опозиције. Сви који ураде другачије, помоћи ће Вучићу да власт преживи у најтежим околностима.

Наредни избори, којих летос извесно неће бити, осим ако се председнику „не јави у сну“ да може да их добије, и то тек за три месеца од оставке председника Владе, донеће не само промену власти, већ и велике промене на опозиционој сцени, јер ће антирежимски гласачи заувек престати да гласају за опозиционе странке којима је место у Скупштини, договор са режимом да цензус не пређу, или 6000 евра по посланику за посланичку групу, било важније од смене компрадорског режима.

Успех студентске кампање „Студенти побеђују“ о свему овоме јасно говори. И тек ће.

Самостални одборник у Скупштини града Ниша „Нишлије да се питају!