среда, 13. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Премијеров (не)долазак или Три карте за "митровуд"
Политички живот

Премијеров (не)долазак или Три карте за "митровуд"

PDF Штампа Ел. пошта
Александар Б. Ђикић   
среда, 02. март 2016.

 

„Када господар постане цар, сви ће му редом ући у џм...“

Бора Ђорђевић (1999.)

Ако је неко некад гледао, а верујем да је мало оних који нису, култни филм Божидара Николића, „Три карте за Холивуд“, ова прича ће му бити сасвим јасна. А чак и ако није, биће му такође јасна.

Наиме, оно што се дешавало протеклих десетак дана на северу Косова, неодољиво је подсетило на радњу овог изванредног, али тужног филма. У поменутом филму, Гаврило Милентијевић месни „Бог и батина“, командир станице милиције једне  паланке негде у Србији, из комитета добија информацију да ће друг председник посетити баш његову паланку. Лојалан режиму до лудила, Гаврило заводи ванредно стање у паланци, ангажује све што дише, хапси кога треба од коза до политичких неистомишљеника, како би комитету показао своју лојалност. Ипак, „најдражи гост“ не долази, а у паланци настаје прави неред.

Пре десетак дана из некаквог „комитета“, некаквом  Гаврилу (или већем броју „Гаврила“), стигла је вест да север Косова треба да посети „најдражи гост“, додуше не „друг председник“, (јер он одавно почива  на Дедињу), већ господин председник (како је на неким билбордима писало), а у ствари премијер Србије Александар Вучић. Настају припреме за дочек „најдражег госта“, које неодољиво подсећају на радњу поменутог филма, а идеолошки неодољиво подсећају на дочек некадашњег „друга председника“.

Пре него се вратимо на репортерски извештај о припремама за дочек, подсетимо да је председник владе Србије пар пута већ најављиван на северу Косова, да су се постављали билборди са порукама добродошлице, али су се најаве посета испостављале као неутемељене, билборди су бледели, јер је премијер имао преча посла. Овога пута све је изгледало одистински.  Изгледало је да од Косова, 28. Фебруара 2016. године, за премијера нема пречег посла.

Као што рекосмо, све је деловало одистински. Прво се пронео глас о премијеровој посети. Затим су осванули билборди, са насмејаним премијеровим ликом  и натписима: „Господине председниче владе, добродошли на Ваш  КосМет“!

Организовали су се тимови за дочек. Настало је лицитирање у којој општини „најдражи гост“ треба да отвори неки капитални објекат, окружен раздраганом децом у народним ношњама и локалним носиоцима власти (и једне и друге „републике“) које камере треба да усликају баш у тренутку највеће раздраганости. Некаквих капиталних објеката „за отварање“ и нема, али зар је то битно?!

Млађани активисти СНС су уредно и мора се рећи полетно и раздрагано, поред пута према Косовској Митровици цртали  симболе Српске напредне странке, лепили плакате, качили заставице....

На све се мислило, па су се јављали и проблеми. Где наћи довољно народних ношњи за децу која треба да дочекају премијера. Вероватно (али о томе намамо сазнања) се водило рачуна и која ће домаћица месити погачу за дочек, и да со случајно не буде производ изван ЕУ (не дај боже руска).

У предузећима се уводи радна обавеза. Чисте се зграде, перу се прозори, мету се дворишта, чисте се сливници...

Поједини портали који објављују вест о предстојећој посети, убрзано вест скидају због обасутости негативним коментарима читалаца, који углавном нису за јавност.

Посебно се водило рачуна о безбедности премијера. Отварају се шахте да се провери да нема случајно нешто под поклопцима. На „интегрисаним прелазима“ врши се строжа контрола путника. Долази и обезбеђење. Слично као у филму где Гаврило има помоћника Живадина, у Косовску Митровицу црним џиповима и лимузинама београдских таблица стижу „живадини“.  Живадин у филму има на глави шапку са петокраком и нема џип, а ови на глави немају шапке, немају ни косе, уредно су избријани. Међусобно се не ословљавају са „Смрт фашизму“ или „Буди се исток и запад“, него са „Братеее“.

Како се ближи велики дан, „буџе“ имају све мање времена за народ. За све за шта их неко пита имају лозинку: „Кад прође посета“! Истовремено сањају како да се нађу  што ближе премијеру док их камере усликавају, наравно свесни да је то у каријери референца над референцама.

А онда у предвечерје великог догађаја, хладан туш. Премијер не долази!? Оде „маст у пропаст“! Толики труд, толике амбиције и маштања, а премијер не долази. Да ли је могуће да је опет нешто искрсло, питају се грађани, ипак задовољни јер су им напокон улице чисте, зграде опране, путеви сређени, сливници пропусни, а нема ни радне обавезе. Из „комитета“ стиже некаква вест утехе да ће премијер ипак посетити Косово у наредних 20 дана. „Генерална проба је успела, председник ће доћи за 20 дана“! Па добро за 20 дана, али зашто није сад? Није ваљда сва ова фртутма зато што је неки „Гаврило“ погрешно разумео поруку „комитета“?

Неће бити, мора да ту постоји неки разлог. Може ли разлог да буде што је нетом уочи посете премијера за председника „Републике Косово“ изабран Хашим Тачи, управо уз подршку оних који би се „сликавали“ са премијером? Па на шта би то личило? Какав би то био маркетиншки аутогол пред предстојеће изборе! Онај ко води маркетинг је то врло добро проценио. Што би рекао локални месар Глобус (Мима Караџић) из филма којим смо почели ову причу: „То само амерички мозак може да смисли“! 

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер