Politički život | |||
Prelaznu Vladu da predlože plenumi - ozbiljan predlog ili trka za lajkove? |
sreda, 29. januar 2025. | |
Ministar kog bi predložio plenum Filozofskog fakulteta u Novom Sadu vjerovatno ne bi bio predlog s kojim bih se složila. Na talasu aktuelnih dešavanja u Srbiji vjesti ali i predlozi za izlazak iz politike krize se toliko brzo smjenjuju da ne stižemo ni da ih ispratimo. Tako smo juče imali 24 časa blokade Autokomande sa jedne, i obraćanje vrha države sa druge strane, a danas već ostavku premijera. Da li ta ostavka znači izbore, rekonstrukciju vlade ili pak razgovore o formiranju prelazne vlade koju su predlagali Novi DSS , DS i drugi opozicioni akteri? U tome svemu promakla nam je ideja pokreta Kreni-promeni predstavljena 26. januara kroz autorski tekst Save Manojlovića u kom kaže da je rješenje „oročena prelazna vlada eksperata, a ne političara“ koji „bi suštinski bili predloženi od strane studentskih plenuma i usvojeni u parlamentu, i to glasovima koje svi moraju prihvatiti.“ Na njihovom sajtu je izmjenjen poslednji dio pa stoji „predloženi od strane studentskih plenuma, a nakon političkog dogovora u parlamentu bi bili izglasani od strane vlasti i opozicije.“ Ovaj predlog je, prema mom viđenju:
1) podilaženje određenom djelu javnog mnjenja potpuno neoperativnim predlogom. 2) nekorektan jer na prilično sugestivan način tumači predloge drugih opozicionih aktera. Prvo, govoriti o tome da plenumi predlažu članove Vlade otvara milion operativnih pitanja: - Koji plenumi (da li svih fakulteta ili samo nekih), - Ko sve čini te plenume (da li svi studenti određenog fakulteta, da li mora biti prisutan određen procenat studenata da bi odluka bila legitimna itd), - Od kojih kandidata prave izbor (da li postoje nekakve liste predloženih strunjaka), - Ko predlaže te kandidate, - Ko precizira šta je tačno njihova nadležnost itd. itd. - I na kraju krajeva kako to biva potvrđeno u Skupštini koju čine poslanici vlasti i opozicije izabrani od strane građana. Ne samo da su ovo operativna pitanja već i pitanja našeg shvatanja političkog sistema, demokratije i legitimiteta.
Da li davanje plenumima, kao neizabranim tjelima, isključivog ovlašćenja da predlažu ministre u toj vladi znači da onim građanima koji su glasali za SNS, ali i druge aktere na izborima, suspendujemo građanska prava? Ministar kog bi predložio plenum Filozofskog fakulteta u Novom Sadu vjerovatno ne bi bio predlog s kojim bih se ja složila. A ne bih kao građanin imala nikakvog načina da utičem na njegov izbor. Budući da ni na jedno od tih pitanja nema odgovora, a da se indirektno proziva opozicija (koja je istini za volju takođe pominjala eksperte u prelaznoj vladi a ne samo opozicija/vlast kombinaciju) - meni ovaj tekst djeluje kao pokušaj političkog pozicioniranja i ubiranja poena na talasu trenutnog raspoloženja ljudi. Neko ko je odlučio da uđe u političku arenu i ima određen broj odbornika, trebalo bi da ima malo veću odgovornost i promišljenije ideje od ovih koje liče na trku za lajkove. Ako želimo sistem i poštovanje pravila ne možemo predlagati nešto apsolutno suprotno tome. Traženje rješenja izvan okvira – da, ali neodgovorno – ne. To znači da ako hoćemo prelaznu vladu ona treba biti rezultat dijaloga svih aktera, i izabranih predstavnika građana i predstavnika akademske zajednice (profesora i studenata). Imamo primjere iz naše istorije ali i iz regiona gdje je takvim dijalogom formirana prelazna vlada koju su činili koministri (predstavnici različitih političkih grupa i eksperti) pa možda nije loše razmišljati u tom pravcu. (Doktorand na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i član Predsedništva Novog DSS) |