Otvoreno pismo Tanjugu

Poštovana gospodo,

već godinama sarađujem sa Vašom agencijom, uglavnom na obostrano zadovoljstvo, i veoma mi je žao što moram ovim putem energično da reagujem na grubo i, plašim se, očito tendenciozno izvrtanje mojih reči u vašoj agencijskoj vesti „Analitičari: Zašto Tadić treba da bude premijer“ objavljenoj 23. 5. 2012. u 10 i 45 na sajtu Tanjuga, čime je grubo prekršena novinarska etika, obmanuta javnost, a meni i istini naneta šteta. (A, uzgred rečeno, i dodatna šteta kredibilitetu agencije i medveđa usluga samoj ideji koju ste, valjda, time nameravali da „pogurate“.)

Voleo bih da verujem da je u pitanju bila samo puka greška usled brzine koja ide uz agencijsko novinarstvo. Ali, avaj, pomenuta izjava se u Tanjugu „kiselila“ i izgleda malo prepravljala i „dopisivala“ gotovo 24 časa, iako mi je rečeno da će biti puštena još juče popodne.

Razume se, naslov i „glava“ teksta uvek su izbor i pravo novinara, odnosno agencije, i navikao sam već da u tom delu često bude određenog „spinovanja“, ali je ovaj put prevršena svaka mera. Možete zamisliti moje zaprepaštenje kada sam, sasvim slučajno, bacio pogled na objavljenu vest i odmah ispod najave „izbor lidera DS Borisa Tadića za premijera obezbedio bi legitimitet budućoj vladi, stabilizovao političku scenu u Srbiji, ali i njegovu stranku, koja je prilično uzdrmana posle parlamentarnih i predsedničkih izbora“ (što je, recimo, možda malo nategnuta, ali dozvoljena interpretacija onoga što su govorili ostali analitičari) pročitao da – obratite pažnju –  „urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović smatra da bi svako drugo rešenje bilo u velikoj meri nelogično“. A ja sam zapravo rekao, i tri puta ponovio vašem novinaru, i on mi je naknadno tako i pročitao, samo to da bi „bilo nelogično svako drugo rešenje po kojem premijer ne bi bio politička ličnost“, kao što se i vidi i stoji u vašem daljem citatu: "Premijer treba da bude politička ličnost, jer je to politička funkcija, a eksperimenti koji se ponovo lansiraju u javnost da se na čelo vlade ponovo dovede ekspertska ličnost - jesu opasni nedemokratski eksperimenti, koji ni u Grčkoj ni u Italiji nisu dali rezultate", objasnio je Vukadinović za Tanjug.

Zalepivši u vašem tekstu te moje reči „svako drugo rešenje bilo u velikoj meri nelogično“, koje se odnose na ponovo aktuelizovane glasove o nekom „vanstranačkom“ i „ekspertskom“ premijeru, što zaista smatram opasnim izigravanjem demokratije koje se u poslednje vreme javlja širom Evrope, za vašu najavu zašto bi Boris Tadić trebao/mogao da bude premijer UKOLIKO bi DS i SPS pravili vladu, izvršili ste nepotreban, grub i školski primer zloupotrebe i falsifikata (da ne ulazim sada i u neke druge nepreciznosti u navođenju) mojih reči. Ovaj falsifikat je još grublji i besmisleniji utoliko što ja zaista ne mislim da je nemoguće da gospodin Tadić bude kandidat DS za predsednika vlade, ali svakako ne mislim – niti bi iko normalan to mogao reći – da bi „svako drugo rešenje bilo u velikoj meri nelogično“. Kao što rekoh, ovakva vrsta novinarstva loša je usluga kako profesiji, tako i idejama i ličnostima  kojima se na taj način, navodno, pomaže.

Đorđe Vukadinović