A jedino su umovi sa istančanim smislom za mučenje bili u stanju da jednog od najistaknutijih srbomrzaca na Balkanu postave za našeg glavnog nadzornika na putu ka EU. Kako je vreme prolazilo, tako je i g. Kacin napredovao. Bivao je ministar u nekoliko navrata, zatim je stigao i u EU, u kojoj je poslanik već više godina.

Istina, niko u Srbiji, tada nije ni znao ni čuo za Darka Šarića, ali očito da su „žuti“, od kojih je većina esencija i oličenje poštenja (pitajte u CZ-u, recimo), osim vervatno novog ton majstora prvog potpredsednika, i večitog direktora policije Milorada Veljovića, ali ko zna on zna, a ko ne zna?

Nova vlast je ispoljila neverovatnu brzinu i lakoću u uobličavanju svega što je prethodna parafirala sa obrazloženjem da sve što je parafirano predstavlja međunarodni ugovor. 

To je najveći izazov pred kojim se i danas nalazi ne samo premijer ove zemlje, zato on mora pre svega da shvati da ga njegov položaj uslovljava i njegovo ponašanje koje se ne može svoditi na neubedljivo i često neduhovito „šarmiranje“ naše javnosti.

Niti znači da je Demokratskoj stranci potrebna nova politika. Naprotiv. Cilj je častan i ispravan. I mi od njega ne smemo da odustanemo. Potrebno je da se vratimo svojim osnovnim principima, idejama i vrednostima oko kojih smo svoju politiku i izgradili.

Reakcije na događaje sa spomenikom bile su uniformne, skoro školski primeri uobičajenog delovanja nevladinog sektora. Ko god se o tom događaju oglasio, progovorio je skoro identičnom retorikom, koja je, zanimljivo, podsećala na stavove iz saopštenja Velike Britanije. 

Predlogom „rezolucije o osnovnim principima za političke razgovore sa privremenim institucijama samouprave (PIS) na KiM“ postalo je još jasnije da „srpska“ vlast ne samo de fakto, već i de jure priznaje nezavisnost Kosova.

Pitanje je samo da li će crkva ostati dosledna u svom krstaškom ratu protiv seksualne revolucije i u svojim redovima. Postoji osnovana sumnja da ova pošast nije endemski vezana samo za katoličko sveštenstvo, već i da ortodoksni kler nije imun ni na porngrafiju, niti na biznis.

Ako se nekom živi ovde, nema razloga za odlazak. Nismo najgora zemlja na svetu. Najveći paradoks je u tome što su, koliko sam razumeo, oni koji su odgovorili Ćosiću zapravo levičari.