Teško je na mapi sveta pronaći zemlju koja je toliko dozvolila stranom faktoru da se meša u njene unutrašnje poslove kao što je to današnja Srbija. Šta više, svojim ponašanjem to mešanje još i podstičemo i mazohistički ga primamo. 

Koje god da ste vere i imena, pokažite da ne postoji ni desno, ni levo, ni crno, ni belo, nego samo sitost ili glad, zdravlje ili bolest, obest ili žrtva, bezobzirnost ili solidarnost, strah, ili sloboda.  

EU i Priština su usaglasile nacrt sporazuma između Beograda i Prištine u 10 tačaka. Prema saznanjima „Blica” (16.03.2013), ovaj predlog je predat vlastima u Beogradu koji treba da iznesu svoje primedbe.

Ilustrovaću to sa dva „sudbinska“ datuma za njenu budućnost prema tvrđenju naše političke elite: 16. april i 28. juni. Naime, ove godine će tih dana kovači naše evropske sudbine u Briselu u liku Evropske komisije odlučivati o ispunjenosti uslova koji su Srbiji postavljeni.

Stvaranje SNS dovelo je do toga da u sazivu Skupštine iz 2012. godine opcija „EU ima alternativu“ ostane sa samo 21 poslanikom, a opcija „EU nema alternativu“ stigne do broja od čak 229 poslanika.

Naročito je indikativno na koji način se priprema programska skupština DS čiji je je osnovni predložak očigledno bio sadržan u otvorenom pismu Dragana Đilasa, koji sadrži 15 predloga i pet ključnih mera za izlazak naše zemlje iz sve dublje socijalne i političke krize.

Valjda iritiran insistiranjem opozicije da parlamentu podnese izveštaj, tek premijer im odbrusi da će vlada informisati poslanike kada se zakaže sednica na tu temu a to će biti kada bude razloga za zakazivanje sednice, koji sada ne vidi da postoji, jer se nije odmaklo u pregovorima.

Na istom tragu, nedavno je Vesna Pešić podigla prašinu u javnosti eksplicitnom podrškom Dačiću, idući čak dotle da „čoveka iz Žitorađe“ egzaltirano poredi sa Čerčilom i De Golom?! 

Ovaj teren je već pripremio Bojan Pajtić, iako je sam bio nespreman da javno zaigra na tu kartu. Njemu nikad nije odgovarao Nenad Čanak kao pojedinac, zato je slomio Ligu, iščupao potonjeg tvorca Vojvođanske partije Aleksandra Odžića, a onda i Aleksandru Jerkov.

Pokušao sam da ukažem da se cela ova afera Dačić može posmatrati u kontekstu unutrašnjopolitičke borbe, rasporeda snaga pred eventualne predstojeće izbore. Pored ove namene okrenute ka spolja, ovakve afere imaju i ulogu raščišćavanja odnosa i položaja među ključnim delatnicima.