Тешко је на мапи света пронаћи земљу која је толико дозволила страном фактору да се меша у њене унутрашње послове као што је то данашња Србија. Шта више, својим понашањем то мешање још и подстичемо и мазохистички га примамо. 

Које год да сте вере и имена, покажите да не постоји ни десно, ни лево, ни црно, ни бело, него само ситост или глад, здравље или болест, обест или жртва, безобзирност или солидарност, страх, или слобода.  

ЕУ и Приштина су усагласиле нацрт споразума између Београда и Приштине у 10 тачака. Према сазнањима „Блица” (16.03.2013), овај предлог је предат властима у Београду који треба да изнесу своје примедбе.

Илустроваћу то са два „судбинска“ датума за њену будућност према тврђењу наше политичке елите: 16. април и 28. јуни. Наиме, ове године ће тих дана ковачи наше европске судбине у Бриселу у лику Европске комисије одлучивати о испуњености услова који су Србији постављени.

Стварање СНС довело је до тога да у сазиву Скупштине из 2012. године опција „ЕУ има алтернативу“ остане са само 21 послаником, а опција „ЕУ нема алтернативу“ стигне до броја од чак 229 посланика.

Нарочито је индикативно на који начин се припрема програмска скупштина ДС чији је је основни предложак очигледно био садржан у отвореном писму Драгана Ђиласа, који садржи 15 предлога и пет кључних мера за излазак наше земље из све дубље социјалне и политичке кризе.

Ваљда иритиран инсистирањем опозиције да парламенту поднесе извештај, тек премијер им одбруси да ће влада информисати посланике када се закаже седница на ту тему а то ће бити када буде разлога за заказивање седнице, који сада не види да постоји, јер се није одмакло у преговорима.

На истом трагу, недавно је Весна Пешић подигла прашину у јавности експлицитном подршком Дачићу, идући чак дотле да „човека из Житорађе“ егзалтирано пореди са Черчилом и Де Голом?! 

Овај терен је већ припремио Бојан Пајтић, иако је сам био неспреман да јавно заигра на ту карту. Њему никад није одговарао Ненад Чанак као појединац, зато је сломио Лигу, ишчупао потоњег творца Војвођанске партије Александра Оџића, а онда и Александру Јерков.

Покушао сам да укажем да се цела ова афера Дачић може посматрати у контексту унутрашњополитичке борбе, распореда снага пред евентуалне предстојеће изборе. Поред ове намене окренуте ка споља, овакве афере имају и улогу рашчишћавања односа и положаја међу кључним делатницима.