Чудни су путеви политичког конвертитства, то је стаза без повратка, и на примеру овог политичара можемо видети колико је потребно самопорицања и самопонижавања да би се постигло својеврсно преумљење и апсолутна промена једног идеолошког и политичког кода, чији је најрадикалнији гласоговорник он био.

Уређење привреде Србије по законима најразвијенијих европских држава и ЕУ је добро и пожељно, али неприменљиво и штетно, чак разорно за овакву опљачкану и девастирану привреду и у садашњој фази опоравка.

Уколико будемо ишли у коалиције то ће бити зато што хоћемо да будемо видљиви активним учешћем и радом у кампањи. Ми не желимо да паразитирамо на телу било кога. Не желим да нам ико поклони неки мандат, већ да то заслужимо.

Веома је индикативно да овај доследни делатник и заступник јавне политике има речи хвале за рад актуелне владе и њено залагање да се не свађамо са државама у региону као што је то радила демократска власт која је учествовала у сатанизацији Црне Горе, јер је однос према грађанима Црне Горе био веома лош.

Тако би некако требала да изгледа Дачићева пјесма. То што је премијер пјевао Кетрин Ештон, од чијег извјештаја зависи путовање Србије у Европу, није уродило очекиваним плодом. Јер Ештонова Дачићу за отпјевану пјесму није залијепила датум на чело.

Држављанство Републике Србије би требало да буде част и обавеза, а не нешто што се узима здраво за готово. Уколико неко себе не доживљава као грађанина Србије, жели да сведочи против њених грађана, или да присуствује свечаности отимања дела њене територије, или да ратује на страни терориста, нема проблема, али ти људи то не би смели да раде са српским пасошем.

Врхунац хипокризије и месијанског синдрома који се може препознати у м деловању ове странке дошао је од свог врхунца у речима њеног „принципијелног председника“, који се ни раније није либио да испољи своју склоност ка прагматичном и реалистичком приступу у политици.

Вучић је у емисији “Утисак недеље” рекао да су лица која су разбијала кутије у Косовској Митровици позната целом свету, али је ипак и поред свих ових навода и доказа оптужио припаднике такозване “катакомбне цркве”, како он каже.

У сваком случају, “Косовско питање у фудбалу” пружа доста основа за зебњу, јер је основно је питање: која је сврха ових разговора са Фудбалским савезом Косова и шта на њима уопште треба да се “одлучује” кад је статут УЕФА недвосмислен, а Косово није у Уједињеним нацијама?

Зато апелујемо на све вас који сте се пријавили за изборе да у недељу, 3. новембра 2013. године, изађете на гласачка места, без обзира на то што сви они који су желели да гласају неће моћи да остваре то своје право.