Rusija nije toliko bila ljuta radi sebe same, ali jeste radi  nas. Rusija tada, pre tri godine nije mogla da utiče na Tadića i njegove savetnike, koji su se kleli u politiku “i Evropa i Kosovo“, i to je razumljivo, jer nam je verovala, ali je Dačić mogao, morao i trebao uticati.

Paradigma političkog delovanja, i ove Vlade kao i prethodnih, je takva da je ona gotovo i na nivou teorije isključivala bilo kakvu drugu mogućnost osim potpisivanja ovakvog ''sporazuma''. Srpska politička elita u svojoj dubokoj nesposobnosti, vezala je pitanje sopstvenog legitimiteta za pitanje pridruživanja Evropskoj uniji.

Konačno mi je pao kamen sa srca, i konačno je prekunuta ova agonija. Srbija će konačno moći da se okrene sebi i Evropskoj uniji i svom napretku.

 (Amon Ra, 19. april 2013 17:23)

U svemu je ipak najbizarnije to što, kako na startu, tako i tokom dugog i neizvesnog evropskog putovanja, izostaju ozbiljne javne debate šta se konkretno dobija, a šta gubi uključivanjem u EU. Umesto toga, sistematski se širi maglovita vizija o tome kako ćemo ispunjavajući evropske uslove "svaki dan u svakom pogledu sve više napredovati".

Na domaćem planu poslednja faza briselskih pregovora je korespondirala sa najavom Bojana Pajtića da će Skupština AP Vojvodine usvojiti Deklaraciju o zaštiti ustavnih i zakonskih prava AP Vojvodine. Razni faktori su izneli oprečna mišljenja.

Ne smemo da ponovimo grešku prethodne vlasti koja je bila spremna da izda Kosovo i nacionalne interese Srbije samo radi tamo nekog datuma. Evropska Unija svakako ima alternativu i spoljnu politiku ove zemlje treba voditi veoma promišljeno i mudro. 

U takvoj atmosferi došao je i 2. april kada je za pregovarački sto zaseo i Aleksandar Vučić, srpska politička zvezda u usponu. Rezultat osme runde pregovora mahom je bila određena albanskom nepopustljivošću. Pozicije delegacije iz Prištine nisu se izmenile u odnosu na prethodnu rundu.

Često se u javnosti barata realizom i realnom situacijom. Ne kaže se izričito, ali je kontekst, da zato «što smo sve izgubili», zato što smo se godinama samoobmanjivali, zato što imamo loš ustav.

Potpredsednik se prvo kao nešto nećka, da li će se odazvati pozivu Eštonove ili ne, kao što se onomad  nećkao da li će ostati u radikalima ili preći u naprednjake, a onda je ni manje ni više pozvao Englesku i Nemačku da se priključe u Briselu!? Do sada smo igrali sa tri igrača manje, a od sada sa pet!

Opozicija se danas suočava sa najtežim izazovom, jer je izgubila sposobnost da pokrene građane koji su izgubili poverenje u mogućnost funkcionisanja i delovanja demokratskih institucija.