Državljanstvo Republike Srbije bi trebalo da bude čast i obaveza, a ne nešto što se uzima zdravo za gotovo. Ukoliko neko sebe ne doživljava kao građanina Srbije, želi da svedoči protiv njenih građana, ili da prisustvuje svečanosti otimanja dela njene teritorije, ili da ratuje na strani terorista, nema problema, ali ti ljudi to ne bi smeli da rade sa srpskim pasošem.

Vrhunac hipokrizije i mesijanskog sindroma koji se može prepoznati u m delovanju ove stranke došao je od svog vrhunca u rečima njenog „principijelnog predsednika“, koji se ni ranije nije libio da ispolji svoju sklonost ka pragmatičnom i realističkom pristupu u politici.

Vučić je u emisiji “Utisak nedelje” rekao da su lica koja su razbijala kutije u Kosovskoj Mitrovici poznata celom svetu, ali je ipak i pored svih ovih navoda i dokaza optužio pripadnike takozvane “katakombne crkve”, kako on kaže.

U svakom slučaju, “Kosovsko pitanje u fudbalu” pruža dosta osnova za zebnju, jer je osnovno je pitanje: koja je svrha ovih razgovora sa Fudbalskim savezom Kosova i šta na njima uopšte treba da se “odlučuje” kad je statut UEFA nedvosmislen, a Kosovo nije u Ujedinjenim nacijama?

Zato apelujemo na sve vas koji ste se prijavili za izbore da u nedelju, 3. novembra 2013. godine, izađete na glasačka mesta, bez obzira na to što svi oni koji su želeli da glasaju neće moći da ostvare to svoje pravo.

Osnovni problem DS i dalje je u tome što članstvo ostaje van matice političkog odlučivanja, a samo radikalnija demokratizacija unutarstranačkog odlučivanja može obezbediti reafirmaciju osnovnih demokratskih principa i vrednosti koji čine njeno osnovno političko izvorište. 

Najverovatniji cilj novog talasa demonizovanja srpstva, koji je započet stavljanjem znaka jednakosti između Gavrila Principa i Osame bin Ladena, jeste otcepljenje Vojvodine od Srbije.

Koja su pitanja koja postavljamo u zvaničnim razgovorima sa predstavnicima vlasti u državama bivše Jugoslavije? Koje nam odgovore serviraju? Šta nam kažu čelni ljudi država u kojima su Srbi danas nacionalne maljine, a u nekima nemaju čak ni takav status?

Deluje da je logično smeniti političku figuru koja iza sebe ima ovoliko problematičnih momenata. Zapravo, mislim da politika koju je promovisao Dragan Đilas nije ni trebala da dobije poverenje građana na izborima. Ali ona jeste dobila to poverenje i Đilasova pobeda u Beogradu je bila ubedljiva.

Zemlje EU imaju svoje ekonomske interese na istoku i bez preke potrebe nisu rade da se otvoreno konfrontiraju sa Rusijom. Nije li onda najbolje, i takoreći „idealno“, da se Južni tok ruši baš u Srbiji, koja je tradicionalni saveznik Rusije i koja nije članica EU?