Esej o bahatosti

Ne može čovek biti bahat ako ne poseduje moć. Bilo koju vrstu moći. U najprostijem obliku to je telesna snaga, a može biti imovno stanje, poslovodna moć, politička moć... Bahat čovek svestan je svoje moći, ali nema kontrolu nad njome. To, s toga, što ne ume da vlada svojim nagonima. A, za čoveka koji ne vlada svojim nagonima kažemo da je prost čovek. Bahatost, dakle, izvire iz prostote. Ali, to nije ona ’’nevina prostota’’ starice koja je dodala nekoliko grančica na lomaču na kojoj su spaljivali Jana Husa. To je animalna prostota na putu koji vodi do alfa mužjaka. I sasvim je nevažno da li će bahat biti glavni u porodici, u ulici, na poslu, u državi ili na planeti. On je u svojoj biti prost.

Bahat čovek, naravno, razume učinke svojih postupaka, jer za razumevanje da će nekoga zaboleti udarac u lice svako ima dovoljno pameti, ali će on ipak udariti. On  pogrešno  razume glavni sabirak jednačine života, vreme, koje stoji između rođenja i smrti. A, ono je, na sreću, ograničeno. Ta, nepobitna činjenica važi za svako živo biće, svesno i besvesno, ali je kod onih kojima je dato da život razumeju, dopunjena svetovnim i duhovnim zakonima življenja. Vreme življenja koje im je rođenjem dato bahati doživljavaju krajnje egoistički, après moi le déluge*, pa s lakoćom puštaju na slobodu sve svoje nagone što ih čini bližim animalnom nego humanom svetu. Tako žive poučeni uglavnom primerima svojih savremenika koji su na takav način stekli životne povlastice ne poznajući dovoljno društvene odnose i istorijske činjenice. A, istorija nam na mnogim primerima pokazuje da bahati preko noći mogu postati uniženjici, kažnjenici, pa i telesne žrtve sopstvene bahatosti, a njihovi potomci ostati žigosani generacijama unapred.

Bahatome je lakše živeti nego smernome. Njegova leđa ne nose vreću moralnih normi tako tešku svakome smernome. Za njega je osećanje stida nedopustivo. On će vam oteti ono što mu se dopada, on će vas poniziti ili kazniti samo zbog toga što se ne ponašate kako on očekuje, on će se pred bespomoćnim prostački razmetati svojom moći, baš kao što će se pred smrtno bolesnim hvaliti svojim ’’čeličnim zdravljem’’. On će na kraju uništiti svakoga koga smatra opasnošću po njegovu moć. I svaka žrtva koja zbog toga padne učiniće ga još više samouverenim i brutalnijim.

Bahati ne priznaju zakone. Smatraju da su zakoni za one koji ne poseduju moć. Oni tvore sopstvena pravila za svaki pojedinačni slučaj. Tako bi se njihovi zakoni mogli nazvati zbirkom izuzetaka. Zbog toga su istovremeno i predvidivi i nepredvidivi. Predvidivi zato što se od njih ne očekuje postupanje u skladu sa normama, a nepredvidivi jer se očekivanja ne mogu zasnivati na prethodnim postupcima bahatoga. Ako je u istom ili sličnom slučaju postupao na jedan način ne znači da će isto postupati i u drugom. Zbog toga ih se smerni s razlogom plaše. Strah je jedino oružje bahatoga.

Bahat ne poznaje emocije. Njegov ego jači je od patnji koje doživljavaju žrtve njegove bahatosti. Bahat prezire slabe. Nerviraju ga. Oni su van obrasca njegovog načina života i ne zaslužuju poštovanje. Bahat poštuje samo bahatoga. Tačnije, poštuje snagu njegove bahatosti, jer to je jedina mera kojom meri sebe.

Bahat nije takav samo prema ljudima. On svoju osionost pokazuje i prema Bogu. Neki od njih se i poistovećuju sa Njim što nalazimo kod egipatskih faraona, na primer. U srednjem veku bahati su se, kada bi došlo vreme iskrenog pokajanja, monašili. Bogatiji bi gradili crkve i manastire, neretko poklanjali bi sav imetak crkvi i svoj život u pokajanju završavali u njima. Sadašnji bahati crkve grade kako bi od Boga kupili milost za nedela koja će i dalje činiti. U njima se oni nikada neće setiti svojih grehova, niti će im poteći suze pokajnice. U njima se oni dive sami sebima. Njihove bogomolje spomenici su njihove bahatosti.

Pobediti bahatoga njegovim sredstvima opasnije je nego biti ponižen. Sve da pobednik to i ne želi preuzeće reputaciju pobeđenoga i kolonu onih koji su čekali da to učine pre njega

Bahati znaju da su u manjini, a da nesrazmerno tome imaju veću moć nego svi smerni. Strahujući od tog saznanja oni žele da se tragovi koje za sobom ostavljaju u očima smernih sami brišu. U tome kod većine smernih i uspevaju. Osim kod umnih. Umni imaju moć da razumeju svaki korak bahatoga. Oni, ne samo da znaju kojim je cipelama svaki od njih napravio, već i u nosu čuvaju sve nijanse smrada koji ga je pratio. Zbog toga bahati posebnu surovost ispoljavaju prema umnima. Bahat ne može da podnese da u očima umnoga, kao u u ogledalu, vidi svoju golotinju. Još opasnije je što su umni često spremni da o njegovoj golotinji govore drugima. To razotkrivanje bahatoga neće kod smernih odmah ukloniti strah od njega, ali će kod mnogih prema njemu stvoriti prezir. A, prezir je prvi i najvažniji korak u oslobađanju od straha.

Nisu umni jedina opasnost po bahate. Njihove korake budno prate drugi bahati namerni da preuzmu njihove položaje. Ti, drugi, svoju nameru ostvariće još bahatije. Oni, naravno, takvi moraju biti jer drugačije u tome ne bi uspeli. Ta borba bahatih nikada neće prestati. Baš kao i patnja smernih koja se svakom smenom na tronu bahatih sve više uvećava. Kad patnja smernih naraste do mere koju više ne mogu podneti pojaviće se oslobodilac. On će mnogima smernima objasniti zašto su toliko dugo patili, obećaće im da će iskoreniti bahatost i povešće ih u pravednu borbu za oslobođenje. Tako nastaju revolucije. Nakon pobede oslobodilac će se prvo osloboditi svojih najvernijih, onih koji su iskreno poverovali u njegove namere, a potom postati bahatiji od svih prethodnih. Istorija čovečanstva letopisi su bitaka bahatih. A, majka svih tih bitaka beše ona koju Nojevi naslednici započeše sa Bogom, onda kad rešiše da vavilonskom kulom dosegnu do Njega. Potonje pokolenja, sve do današnjeg, nisu postala svesna kazne koja im je zbog toga izrečena.

Ne postoji način da se pobedi bahatost. Srpski narod ostavio je izreku: Ako neće zlo od tebe, beži ti od zla. Ali, šta je smernome činiti ako ga zlo sustigne? Pred bahatim cvileti i pokazivati krst? Ne. Neće to ni malo ublažiti njegov gnev, jer smernoga nije ni trebalo juriti, a i svako popuštanje ugrozilo bi ’’ugled’’ bahatoga. Zato se smerni unapred mora pripremiti za takav susret. Mnogo pre njega u dušu mora useliti prezir prema bahatima, jer lakše će podneti da ga tuče niko, nego da ga ukori neko. Da li će to ražestiti bahatoga? Hoće, ali to neće pojačati snagu njegovih udaraca, jer on udara uvek isto. Pobediti bahatoga njegovim sredstvima opasnije je nego biti ponižen. Sve da pobednik to i ne želi preuzeće reputaciju pobeđenoga i kolonu onih koji su čekali da to učine pre njega. Prezir prema bahatome nije i ne može biti oružje u borbi protiv njega. To je način na koji smerni pored njega može opstati.

*posle mene potop