|
Културна политика
|
|
|
|
Никола Танасић
|
|
петак, 16. фебруар 2018. |
|
Овај серијал убедљиво и са много талента захвата суштину унутрашњих сукоба у људском друштву, а све да би нам причао једну у великој мери вечну причу о хуманости и отуђењу, емпатији и ксенофобији, баналности зла и узвишености добра, а све то стављено у реалполитички контекст који је сасвим примењив на савремено друштво. И који му је, можда, преко потребан.
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Јована Папан
|
|
субота, 20. јануар 2018. |
|
Наравно, и да, док их васпитавамо и припремамо за живот, не заборавимо да су управо они та генерација на коју морамо да рачунамо да ће бити довољно смела и зрела да свет за неке нове клинце мења набоље. И то не онај виртуелни.
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Саша Бижић
|
|
четвртак, 21. децембар 2017. |
|

Да ли у властитим колекцијама имате књиге – духове? Аутор ових редова посједује два таква романа – “Расуло” Боре Ћосића и “Уклетог Србијанца” Ивана Ивановића.
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Душан Ковачев
|
|
уторак, 14. новембар 2017. |
|
Коме дакле треба то непрекидно јавно кићење наших честитих ратара срамним изазом паор? Наравно, господским политикантима који јако воле да њих народ бира да би они тим народом владали. Ето, баш на то нас је упозорио чика-Јова Змај пре сто тридесет година.
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Зоран Ћирјаковић
|
|
петак, 20. октобар 2017. |
|
Док год се овде власт, макар и јако споро, креће у очекиваном правцу и док год нема убистава новинара и опозиционих активиста, Брисел све друго може да гурне под тепих „стабилности“ и камуфлажног „Прајда“, заклони цоол фикусом у виду ЛГБТ премијерке.
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Никола Танасић
|
|
недеља, 06. август 2017. |
|
Откако је корпорација „Дизни“ претворила издавача стрипова „Марвел“ у рудник злата који јој сваке године доноси милијарде долара, све друге продуцентске куће у свету су, са мање или више успеха, потрчале да се, како год знају, и саме „огребу“ о овај успех, и пронађу неку своју „златну коку“ која би им на сличан начин „штампала паре“ као што је то случај са прослављеном „Дизнијевом“ франшизом.
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Никола Танасић
|
|
четвртак, 02. март 2017. |
|
Кустуричине филмове, и овај најновији међу њима, треба стога разумети у контексту онога што је редитељ урадио у Андрићграду. Иако је његов посао стварање илузија (илузија да људи лете, или да је у центру Вишеграда одувек постојало старо градско језгро), његов коначни циљ је стварање нечег трајног, вредног и истинитог. Тај филозофски, трагалачки потенцијал провејава кроз овај филм, и даје му додатну дубину.
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Александар Бркић
|
|
субота, 11. фебруар 2017. |
|
Ограничити и укинути слободу говора, а самим тим и слободу мишљења, наметнути ауторитет парадржавног цивилног друштва, које нити ко бира, нити коме одговара, а затим ће се грађани сами разоружати и препустити на милост политички коректних политика, уз обавезу да обилато финасирају исте.
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Никола Танасић
|
|
петак, 16. децембар 2016. |
|
За сада смо добили „Буђење силе“ као сјајан увод у нову трилогију, и „Одметника-1“, који је можда и најбољи филм у франшизи. Ако није, он свакако с правом претендује да га ставе раме уз раме са „Новом надом“ и „Империја узвраћа ударац“.
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Никола Танасић
|
|
петак, 07. октобар 2016. |
|
Баш као што филм убедљиво игнорише и одбацује све аутошовинистичке матрице које начисто прогањају нашу кинематографију последњих деценија, исто тако се не упушта ни у непотребно и празно „србовање“.
|
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Емир Кустурица
|
|
петак, 02. фебруар 2018. |
|
На западу већ постоји оно што је некад било у комунизму – аутоцензура. Они су ту аутоцензуру увели кроз идеју политичке коректности, дакле све оно о чему не треба да се прича, они као дисциплиновани људи који припадају протестантском и католичком одгоју, они то врло лако прихватају.
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Никола Танасић
|
|
субота, 23. децембар 2017. |
|
Основни задатак нове трилогије „Звезданих ратова“ био је да филмској публици открије оно што је публика цртаних филмова и стрипова већ одавно знала – да је хоризонт далеке галаксије потенцијално бескрајан, и да се унутар њега може одвијати небројено много различитих прича које немају везе са Луком Скајвокером и Дартом Вејдером.
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Никола Танасић
|
|
понедељак, 04. децембар 2017. |
|
Серија „Сенке над Балканом“ Драгана Бјелогрлића је већ након прве емитоване епизоде изазвала бурне реакције публике – док је већина била одушевљена подизањем техничких стандарда домаће филмске продукције (укључујући ту и приповедачке поступке) на до сада невиђен ниво, критичари са, условно говорећи, „српске деснице“ гласно су негодовали због „искривљивања историјских чињеница“ и „блаћења српског народа и великана српске историје“
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Никола Танасић
|
|
петак, 10. новембар 2017. |
|

Практично нема бољег доказа да су српско-руски односи знатно бољи данас него пре десет-петнаест година од чињенице да је већ неколико година потпуно нормална ствар видети савремене руске филмове на репертоарима српских биоскопа.
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Маринко М. Вучинић
|
|
субота, 30. септембар 2017. |
|
Најављени раскид с косовским митом и видовданским заветом предочен је као један од услова за дефинитивно решавање косовског питања и стварање услова за „историјски договор“ Срба и Албанаца. Залагање за разградњу овог, по неким мишљењима погубног и анахроног мита део је укупних настојања да се оствари једна од кључних идеја председника Републике Александра Вучића о неопходности промене и преобликовања свести српског народа, који и даље робује својим ирационалним историјским представама и митоманским заблудама.
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Никола Танасић
|
|
субота, 06. мај 2017. |
|
Као у случају свих досадашњих уравниловки и трулих компромиса на простору бивше Југославије, највећа штета се и у случају ове Декларације наноси српском народу. Србима, који су створили највећи део језичке баштине на овом језику, који су језик кодификовали и први му дали писмо, правопис, стандард и статус књижевног језика, сада се забрањује да кодификације настале у протеклих 15 година сматрају варијантама српског језика, а њихова вишевековна језичка баштина се проглашава за „једнаку и равноправну“ са укупним тиражем „Дневног аваза“ и две-три године записника црногорске скупштине, што су укупни домети „бошњачког“, односно „црногорског језика“
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Радоман Јовић
|
|
четвртак, 16. фебруар 2017. |
|
Тако стручно и психо-физички припремљени радник, коме у редовним интервалима следује унапређење уз даљу доквалификацију уз рад и доживотно запослење, „венчава“ се за фирму а фирма постаје старатељ његове породице.
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Бранко М. Жујовић
|
|
субота, 21. јануар 2017. |
|
Дејан Ј. Суботић био је син нашег познатог песника Јована Суботића (1817 – 1886), председника Матице српске, учесника Мајске скупштине, адвоката и народног трибуна. Из брака са Савком Полит Десанчић, Јован је имао седморо деце: Дејана, Жарка, Виду, Верицу, Војислава, Бранислава и Озрена. Жарко и Вида преминули су као деца, а др Војислав Ј. Суботић био је чувени хирург и оснивач Медицинског факултета у Београду
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Димитрије Војнов
|
|
петак, 18. новембар 2016. |
|
Глобална пропаганда против нас апсолутно постоји. Мислим да је предрасуда која је створена према Србима огромна, и да ће њу на својим плећима носити бар још једна генерација после нас. То је потпуно неспорно.
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Димитрије Војнов
|
|
среда, 28. септембар 2016. |
|
Џејмс Бонд је у великом броју својих авантура имао успешну сарадњу и романсе са фаталним женама које раде за КГБ и Владимир Путин поштено говорећи делује као ванбрачно дете рођено из једне такве везе. Ако имамо у виду такву позадину јунака, потпуно је очекивано да се у неком од Бондова појави као негативац.
|
|