I tako je još jednom, briselska birokratija pobedila zdrav razum. Kako i ne bi, kad lebom rani tolike hiljade službenika koji moraju nekako da opravdaju postojanje svojih radnih mesta. Sve je odlično zamišljeno, a i “greška u kompjuteru” je po “evropskim” standardima.

Od  svega što odslikava sadašnju političku scenu u Bosni i Hercegovini možda najznačajnije je upravo to da i u samoj Federaciji BiH , stvorenoj po odredbama Vašingtonskog sporazuma, sazreva mišljenje da bošnjačko-hrvatski entitet ne može da opstane.

Oslobađanje Jurišića predstavlja skandal bez presedana za čitavu Srbiju i srpski narod i ogroman šamar pravdi koja se selektivno primenjuje samo u slučaju optuženih Srba. Na Zapadu postoji slika po kojoj su jedine žrtve rata u Bosni samo Bošnjaci.

Mislimo svojom glavom, razgovarajmo sa prijateljima i rođacima, prosleđujmo POUZDANE informacije sa malobrojnih patriotskih i objektivnih sajtova... Pokažimo i Dvoru i Imperiji – ali i domaćim mafijašima i mutikašama – da nismo jadne budale.

Da li je moguće da je ovo što smo danas imali prilike da vidimo na ulicama Beograda normalna pojava? Kome je bilo u interesu održavanje parade po cenu ovolikih uličnih sukoba i navlačenja gneva običnih građana prekomernim korišćenjem sile?

Poruke mržnje nisu upućene gej populaciji i čini se da država ovaj put ne brani homoseksualce od tzv. nacionalističkih, fašističkih i klerikalnih grupa. Poruke su upućene državi, a parada je, bar tako tvrde organizatori protesta, samo povod.

Zar zaista Beograd nema sredstva da rekonstruiše Tašmajdan nego prihvata, u najmanju ruku, nepristojnu ponudu iz Azerbejdžana od dva miliona evra, uz uslov da u ovom našem najznamenitijem prestonom parku svoj spomenički kutak dobije i prvi predsednik Azerbejdžana Gajdar Alijev.

Albancima ne odgovara razgovor o tehničkim pitanjima, a ponovno rušenje srpskih predajnika upravo ide u prilog eventualnom odustajanju srpske strane, čemu se sada teži. Albancima bi odgovaralo da isprovociraju Srbe te da ovi odustanu od pregovora.

Ukoliko bi Srbija odustala od protivljenja uključenju Kosova u međunarodne institucije to nije ništa drugo nego prećutno priznanje, a ne vidi se u čemu je suštinska razlika između prećutnog i javnog priznanja  nezavisnosti Kosova.

Mi već sada imamo na vlasti nepotistički ustrojenu stranku penzionera koja svojim delovanjem više služi kao politička moneta za stalno politikantsko trgovanje nego što je ozbiljna organizacija koja se bavi interesima penzionera.