Poslednjih godina u Srbiji (bez stanovništva Kosova i Metohije, za koje su podaci nedostupni) razlika između nataliteta i mortaliteta sve je veća. Na primer u 2009. godini broj umrlih je za 33701, a u 2010 za 34907 veći od broja živorođenih!

Nije mali broj onih u Srbiji koji ne mogu prihvatiti da sedište srpskog patrijarha odjednom osvane u drugoj državi. Da će Dečani i Gračanica postati „strane destinacije“ i što ćemo se uzdati u dobrosusedske odnose.

Potrebno je naglasiti da u Srbiji nikad više ne sme doći do građanskog rata, i staviti tačku na sukobe Drugog svetskog rata, jer, dok su se u Srbiji gložili moderni četnici i partizani, nove žrtve su padale u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu.

Možda će budući Beograđani živeti u bogatijoj Srbiji i Beogradu, koji će do tada uspeti da vrate sve kredite kojima je most opterećen, pa se neće upitati ko je odlučio da se u siromašnoj Srbiji gradi toliko skup objekat, i da li je moglo da se nađe neko jeftinije rešenje.

Koliko je komična Mitrovićeva objava medijskog rata, toliko su apsurdni motivi koji su NUNS naterali na reakciju. Ovo udruženje nikako da se oslobodi uloge ideološkog policajca, a reagovanje Obradovića podseća na praksu nekadašnjih obračuna među komunistima.

Sva je prilika da pobunjenici niti imaju dovoljno snage da osvoje Tripoli i zbace Moamera Gadafija sa vlasti - to će značiti ne samo da je NATO izgubio na bojnom polju već i da više nema poziciju najmoćnije vojne organizacije na svetu.

Srbi postavljaju barikade, i to je već poznato. Vode se kao bajagi neki pregovori, i to je poznato. U OVK pozadini, između Prištine i Kosovske Mitrovice, kreću se brojna vozila sa albanskim zastavama (i registarskim oznakama „UÇK“). Sa šiptarske strane podgreva se ratna atmosfera.

Sam Kepir je nakon što je stigao u sudnicu reporterima rekao da je “potpuno nevin” i čitav sudski proces je nazvao cirkusom. Nakon što je uz pomoć štapa za hodanje zauzeo svoje mesto pred sobom je istakao papir na kome je bilo odštampano: “ubice 97-godišnjeg čoveka.”

Sadašnji predsednik Turkmenistana Gurbanguli Berdimuhamedov vodi svoju državu autoritarno, ili kako bi neki rekli diktatorski. Gde je stao Nijazov tu je nastavio Berdimuhamedov, sa malim pomacima ka demokratskim reformama.

Uporno istrajavanje na konceptu centralizacije državne uprave i ekonomije, uz radikalne izmene dejtonskih rešenja, čemu neskriveno teže Bošnjaci, neizbežno vodi u nove podele i konflikte.