„Oluja“ i njene posledice – 26 godina posle – ostala je pusta zemlja i prazne kuće

Nepobitno je utvrđeno da je u akciji hrvatske vojske i policije „Oluja“ ostvarena genocidna namera da se celokupno srpsko stanovništvo etnički očisti iz Republike Hrvatske. Nakon akcije „Oluja“ Hrvatska je postala etnički najčistija zemlja u Evropi. Prema vodećem svetskom lingvisti amerikancu Noamu Čomskom, Srbi u Hrvatskoj u tim poslednjim događajima zapravo nisu imali nikakve šanse, pa su zato sva međusobna optuživanja za pad Krajine u krajnjoj liniji lišena svakog ozbiljnog smisla. Prema Čomskom da se činilo ovako ili onako jednako bi se završilo jer je odluka donešena u Vašigtonu, a ovdje na Balkanu samo je sprovedena u delo. Krajišnici nisu mogli izbeći sudbini?

Bivši američki ambasador u Zagrebu Piter Galbrajt čija je uloga bila značajna za vreme „Oluje“ kasnije je priznao da je Hrvatska vojska u toj akciji u avgustu 1995. činila ratne zločine, ubijala nevine civile i sprovela etničko čišćenje Srba, ali nikada nije objasnio zašto ništa nije učinio da to spreči. Javna je tajna da je akcija „Oluja“ izvedena pod kontrolom SAD i NATo-a, pošto su njihove snage uništile releje i sredstva veze srpske vojske i pomagale napredovanje hrvatske vojske u toj akciji. U svemu tome posebnu ulogu imala je američka vojno-konsultantska organizacija MPRI, koja okuplja penzionisane američke generale. Protiv ove organizacije pred federalnim sudom u Čikagu bila je pokrenuta tužba, od koje se kasnije odustalo.

Poziv hrvatskog predsednika Franje Tuđmana pred „Oluju“ Srbima da ostanu, bio je lažan, jer oni koji su ostali bili su izloženi maltretiranju ili ubijeni. Potvrdu za ovo nalazimo u Brionskom transkriptu od 31. jula 1995. godine kada je naredio hrvatskim generalima „da udare tako žestoko da Srbi praktično nestanu“ i „mi ćemo im tobože osigurati sva prava a učiniti sve da odu“.

Farsa je bio i Haški tribunal koji je kasnije doneo sramnu presudu i oslobodio odgovornosti Antu Gotovinu, Mladena Markača i Ivana Čermaka za počinjene zločine u toj akciji.

Teško je govoriti o pomirenju dok god Hrvatska ne odustane od propagandnog mita o domovinskom ratu, kao i do toga da se „Oluja“ više ne slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti, i ne procesuiraju svi oni koji su počinili stravične zločine nad Srbima, ne samo u „Oliji“ nego i posle

Teško je govoriti o pomirenju dok god Hrvatska ne odustane od propagandnog mita o domovinskom ratu, kao i do toga da se „Oluja“ više ne slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti, i ne procesuiraju svi oni koji su počinili stravične zločine nad Srbima, ne samo u „Oliji“ nego i posle.

I dok Hrvatska slavi progon svojih sugrađana srpske nacionalnosti, Krajišnici toga dana organizuju u crkvama parastose i odaju počast svima onima koji su poginuliu i nestali.

ŽIVOT U IZBEGLIŠTVU

Najveći broj Srba iz Hrvatske koji su za vreme građanskog rata napustili ovu bivšu jugoslovensku republiku završio je u Srbiji. Budući da do povratka u značajnijem broju nije došlo mnogi su se ovde trajno integrisali, dok je jedan broj otišao u treće zemlje od Amerike do Australije.

Od 1992. do 2014. godine Republika Srbija je uz veliku podršku međunarodne zajednice obezbedila 15.453 različita stambena rešenja putem kojih je zbrinuto preko 45.000 lica. U cilju prikupljanja neopohodnih sredstava 2012. godine održana je u Sarajevu Donatorska konferencija na kojoj su donatori najavili donacije za finansiranje Regionalnog stambenog programa u visini od 261 milion evra za opotrebe izbeglica u sve četri partnerske zemlje.

Izbeglički status u Republici Srbiji usled ratova od 1991 do 1995. imalo je 618.000 lica (266.000 iz BiH i 330.000 iz Hrvatske). Njihovu sudbinu deli i više od 200.000 interno raseljenih sa Kosova i Metohije, kao i 18.000 lica koja su raseljena unutar teritorije Kosova i Metohije.

Vlada Republike Srbije kontinuirano radi na rešavanju problema lica koja su morala da napuste svoje domove tokom sukoba na području bivše Jugoslavije. I pored svih uloženih napora izbegličko pitanje još nije zatvoreno iako su ostvareni veliki pomaci i značajan broj izbegličkih porodica ostvario je trajno rešenje i dobio pomoć u ekonomskom osnaživanju. Procenjuje se da je oko 7.000 izbegličkih porodica i dalje u potrebi za trajnim stambenim rešenjem. Očekuje se da će njihove stambene potrebe biti rešene u narednom periodu.

Postojeća situacija bila bi povoljnija da su zemlje porekla, a prvenstveno Republika Hrvatska, pokazale više volje za rešavanje brojnih orvorenih problema. Za sve ovo vrijeme, svega 144.000 izbjeglica se vratilo u svoje zemlje porekla i to 75.000 u BiH i nešto više od 60.000 u Hrvatsku.

ŠTA SPREČAVA POVRATAK?

Tihi ezgodus Srba i dalje traje, što najbolje ilustruju podaci Državnog zavoda za statistiku RH, prema kojima su se od 2002. do 2013 iz Srbije , gdje je utočište našlo više od 300.000 izbeglih i prognanih Srba iz RH, u Hrvatsku doselilo svega 14.533, a iz Hrvatske iznova u Srbiju odselilo 35.027

Službeni Zagreb u raznim prilikama navodi brojku od više od 133.000 srpskih povratnika po završetku rata. Međutim, prema studiji UNHCR-a „Manjinski povratak u Republiku Hrvatsku – Studija otvorenog procesa“ iz februara 2012. godine, od registrovanih povratnika srpske nacionalnosti, u RH živi oko 38 osto, izvan Hrvatske 45, dok ih je umrlo 17 osto. Po proceni predstavnika Srba, u Hrvatskoj živi više Srba nego prema poslednjem popisu iz 2011. godine, jer se još uvek zbog straha ne izjašnjavaju nacionalno ni verski.

Tihi ezgodus Srba i dalje traje, što najbolje ilustruju podaci Državnog zavoda za statistiku RH, prema kojima su se od 2002. do 2013 iz Srbije , gdje je utočište našlo više od 300.000 izbeglih i prognanih Srba iz RH, u Hrvatsku doselilo svega 14.533, a iz Hrvatske iznova u Srbiju odselilo 35.027. Broj iseljenih u odnosu na doseljene konstantno raste i u poslednje vreme razmjera je 1:6 u korist iseljenih.

Položaj povratnika i dalje je veoma težak. Uglavnom se radi o starijoj populaciji koja se vratila u ruralna područja. Mnoga naselja nemaju ni sređene saobraćajnice ni električnu energiju. Još uvek nisu realizovana data obećanja da će se stanje popraviti kada Srbi uzmu učešće u vlasti.

Srbima nisu vraćena oduzeta stanarska prava niti je rešeno pitanje pokretne i nepokretne imovine. Ostalo je nerešeno pitanje isplate dospelih, a neisplaćenih penzija, zatim pitanje isplate devizne i dinarske štednje

Najveći problem predstavlja nepoštovanje Sporazuma o pitanjima sukcesije koji je potpisan u Beču 29. 06.2001. godine i koji je pravno regulisao pitanje privatne svojine i stečenih prava fizičkih i pravnih lica i vraćanje na stanje od 31.12.1990. godine. Srbima nisu vraćena oduzeta stanarska prava niti je rešeno pitanje pokretne i nepokretne imovine. Ostalo je nerešeno pitanje isplate dospelih, a neisplaćenih penzija, zatim pitanje isplate devizne i dinarske štednje. Znači prošle su dvije decenije kako je donesen ovaj Sporazum koji ima međunarodni značaj, ali koji je nažalost ostao mrtvo slovo na papiru.

Suđenje po optužnicama za ratne zločine i tajne optužnice su etnički motivisane i pristrasne, kao i česti pojedinačni napadi na Srbe, što sprečava povratak i unosi nesigurnost među one koji žive u Hrvatskoj. Da bi se stanje popravilo neophodna je dosledna primena Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina koji Srbima u Hrvatskoj, pored ostalog, osigurava i pravo na kulturnu autonomiju i zaštitu identiteta.

Posle akcije „Oluja“ i progona retki su oni koji su se vratili. Uglavnom su to staračka domaćinstva koja žive od skromnih penzija ili socijalne pomoći. Zemlja se više ne obrađuje a stočni fond sveden je na minimum.Prema tome, vreme je učinilo svoje i sve je manje onih koji razmišljaju o povratku. Povratak se uglavnom svodi da se poseti zavičaj i rodna kuća ukoliko je obnovljena, a tokom čitave godine stoji zatvorena zarasla u travu i šipražje. U poslednje vreme sve je više praznih kuća u kojima su živeli i Hrvati. U potrazi za zaposlenjem mnogi su iskoristili članstvo Hrvatske u EU i napustili Hrvatsku. Ostala su napuštena sela po kojima slobodno se kreću divlje životinje koji su jedini stalni stanovnici ovih mesta.

Generalni sekretar Udruženja Srba iz Hrvatske