Utisak nedelje: Dušan Nikezić - Ludilo je uznapredovalo, u kratkom periodu skliznuli smo od diktature ka tiraniji. Ognjen Radonjić: Na vlasti nisu političari, već kriminalci, a nakon puštanja zvučnog topa 15. marta i teroristi

Kolika je ekonomska snaga jedne zemlje ako predsednik veruje da nema drugog objašnjenja da studenti jedu tri puta dnevno, osim ako nisu finansirani spolja? Ko je u tom slučaju finanasirao današnje proteste građana protiv blokada, koliko sve to košta i ko to plaća? Koliko će koštati sankcije ukoliko se uvedu NIS-u? Šta i na koga se odnosi Zakon o legalizaciji? O ovome su u "Utisku nedelje" govorili ekonomista i potpredsednik Stranke slobode i pravde Dušan Nikezić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Ognjen Radonjić i profesor Ekonomskog fakuleta u Beogradu Dejan Šoškić.

Profesor Šoškić kaže da su za skupove vladajuće stranke protiv blokada, kojima je danas u Beogradu prisustvovao državni vrh, verovatno izdvojeni veliki novčani iznosi iz resursa svih poreskih obveznika.

„Sredstva koja nisu namenjena za te svrhe, ovo su aktivnosti koje u normalnim društvima ne postoje, niti su potrebna da postoje. Kod nas vidimo svaki dan da se kršenje Ustava i zakona sprovodi od strane državnih predstavnika političkih struktura ove zemlje i da to sve stvara ogromne troškove. To smo videli kod vojne parade, mitinzima koji se organizuju od političkih predstavnika koji su na vlasti…“, navodi Šoškić.

Posledice ovoga jesu pogrešne ambicije da se društvo i dalje održava u jednom nenormalnom statusu, koji je posledica upravo disfunkcionalnosti državnih institucija, ističe profesor.

Nikezić kaže da je ludilo uznapredovalo i da smo u kratkom periodu skliznuli od diktature ka tiraniji.

„Ovo sa RTS-om je meni deo jedne ubrzane privatizacije, odnosno ‘šešeljizacije’ celog sistema koji na neki način zavisi od javnih sredstava. Nije dovoljno što su svi kanali sa nacionalnom frekvencijom pod potpunom kontrolom vlasti, sada nije dovoljno što RTS već dve godine nije pozvao u goste nijednog opozicionog lidera, već morate da javni servis pretvorite u Informer da proganja i crta mete ljudima u svom programu“, kaže Nikezić.

Potpredsednik SSP ističe da se to vidi i sa najavom da će visoko obrazovanje biti privatizovano, a da niko ne priča da su najveći univerziteti u svetu državni ili neprofitni.

„Ovo što se kod nas zagovara su profitni univerziteti, gde vlasnici poseduju privatne avione i jahte. To ne postoji nigde u razvijenom svetu i ni na jednom ozbiljnom fakultetu se ne dešava, jer profitni fakulteti vode kupovini diploma“, istakao je Nikezić.

Radonjić kaže da na vlasti u Srbiji nisu političari, već kriminalci, a od 15. marta i teroristi nakon čina puštanja zvučnog topa.

„Takvi ljudi ne gube vlast na izborima i ne gube vlast mirnim putem. Oni se ne bore samo za svoju slobodu, oni se bore za milijarde. To su ogromni resursi koji se njima nalaze na raspolaganju“, navodi Radonjić i dodaje da se suočavamo sa jako sofisticiranim sistemom u kom se nalaze blisko povezani biznisi, organizovani kriminal, pozicije koje su oni zauzeli u policiji, tužilaštvu, sudstvu – tako zatvaraju sistem i onda se povezuju sa drugim autokratskim režimima i sarađuju u razmeni informacija, obukama…“, naveo je Radonjić.

Kako će na nas uticati sankcije NIS-u?

Šoškić navodi da mu se čini da je situacija sa NIS-om nepovoljnija nego što je bila pre nekoliko meseci.

„To je samo još jedan dokaz da nacionalne resurse, javna preduzeća, sistemski važna preduzeća ne treba prodavati strancima. O ovim potencijalnim sankcijama se govori već mesecima, a mi očigledno imamo nekompetentnost naših pregovarača da situaciju ublaže ili reše, tako da ukoliko se te sankcije dese to je dokaz odsustva kompetentnosti“, navodi Šoškič.

On smatra i da ako se nacionalna petrolejska kompanija prodala stranom vlasniku, onda morate znati da taj strani vlasnik ima značajnu polugu uticaja, te da je to okolnost koju je trebalo izbeći, a mi smo se sami doveli u tu poziciju.

„Moglo se govoriti o nekakvim menadžment ugovorima ili postepenim vlasničkim promenama, ili nekim drugim aranžmanima koji bi mogli da kompenziraju stranog vlasnika ukoliko se obezbedi većinsko ili potpuno vlasništvo naše zemlje ili invesitora. Tu je bilo puno mogućnosti da se stave u funkciju, da se o njima razgovara. Mislim da smo našli u situaciji da deluje da niko ništa objektivno nije uradio“, objašnjava Šoškić i dodaje da se možda mogao napraviti neki sporazum i sa hrvatskim Janafom na kog ono što će se desiti sa NIS-om takođe ima uticaj.

Nikezić kaže da je Srbija izgubila pregovaračku ulogu u procesu uvođenja sankcija NIS-u, te da se tu pregovori odvijaju direktno između ruske i američke strane, te da i hrvatska strana ima jaču poziciju od nas u tom procesu.

„To što je Vučić udario glavom u zid što se ove teme tiče, on udara o zid gde god da se okrene. Doživeo je debakl u Njujorku prilikom ove posete. On je imao zakazan sastanak, koji mu je otkazan sa američkim ministrom finansija, na kom je trebao da pregovara oko carina i NIS-a – čovek nije hteo da ga vidi uopšte. On je najavio pre devet meseci donošenje novog gasnog aranžmana sa Rusijom, najavio više puta da će pregovarati sa Putinom, ali nema novog gasnog aranžmana. Aranžman je istekao krajem maja ove godine i mi nemamo novi gasni aranžman“, kaže Nikezić.

NIS je kompanija od životnog značaja za Srbiju, jer mi nećemo imati goriva ako američke sankcije stupe na snagu.

„Ista ta kompanija je značajna za rusku snagu, jer ni oni ne žele da se ta kompanija koja im donosi profit koji se meri stotinama, milijardama evra ugasi. Znači, hajde da sednemo za sto na ozbiljan partnerski način sa ruskom i američkom snagom i da nađemo rešenje za sve. Mislim da ruska i američka snaga ozbiljno pregovaraju o tome i da je ovo odlaganje i možda nagoveštaj toga da se ide ka nekom dogovoru“, navodi Nikezić, dodajući da nažalost srpska strana u tim dogovorima nema ozbiljnu ulogu.

Na pitanje da li će građani i država imati probleme ako se uvedu sankcije, Šoškić navodi da će ih u nekoj značajnoj meri svakako biti.

„Ne treba zaboraviti da NIS predstavlja jednu značajnu komponentu našeg BDP-a. Tu postoji čitav niz kooperanata, dobavljača, te privredne veze će svakako uticati da ako ključni elemenat kao što je NIS krene da se gasi i smanjuje ekonomsku aktivnost, on će recesiono uticati i na druge. Druga stvar je da li ćemo moći da nabavimo gorivo, verovatno da, po nešto višim cenama, možda će uvoz gotovih derivata iz inostranstva da popuni tu rupu. Međutim, ova situacija u kojoj smo se mi našli takva je da ne možemo da težimo rešenjima a da ne počnemo od uzroka“, kaže Šoškić.

Profesor ističe da smo o rešenjima mogli da razgovaramo u prethodnih osam meseci, te da se na stolu mogla naći i nacionalizacija kao jedna od tema.

„Kad je vršena ta nazovi ‘privatizacija’ bilo je govora o tome kako je NIS gomilao gubitke, a sada novi vlasnik je uveo red. To govori o ključnoj stvari – kako mi upravljamo državnim preduzećima i javnim sektorom. Dokle god su javna preduzeća tretirana kao partijska imovina tj. plen koji se onda uništava, pljačka – to onda ne vodi ničemu. Mi ćemo doći do toga da sve treba da privatizujemo i da sve resurse damo strancima. To ne može biti politika koju ozbiljna država vodi“, objašnjava Šoškić.

Šta nam donosi novi Zakon o legalizaciji objekata?

Zakon o legalizaciji ide u prilog SNS investitorima koji su prethodnih godina izgradili veliki broj nelegalnih objekata, smatra Nikezić.

„Ono što je lakmus papir za ovo, to je da li će neko ko je gradio sedam spratova na lokaciji koja je predviđena za prizemlje plus jedan sprat moći to da legalizuje? Odgovor je da, stručnjaci kažu da, na osnovu predloga zakona. Na taj način vi ćete legalizovati nešto što je bilo nezamislivo prethodnih deset godina, duplirati zaradu SNS investitora, a građanima nećete pomoći jer će sam proces legalizacije biti sličan. Ono što je osnovno je što će se omogućiti legalizacija divlje gradnje koja je masovna u prethodnih deset godina i ono što je najgore da bi se prao novac od korupcije sa kojom je ova vlast povezana“, ističe Nikezić.

Potpredsednik SSP kaže da iza svakog poteza ove vlasti stoji korupcija i to da li će na određenom projektu da zarade, te da je tako i sa Zakonom o legalizaciji.

Šoškić kaže da ako se donosi zakon koji će omogućiti legalizaciju nelegalno izgrađenih objekata, to će poslati poruku svakome ko je legalno gradio da je napravio grešku.

Kod urbanizma je, smatra Šoškić, jako bitna stvar da to kreira trajne posledice, te da se postavlja pitanje da li želimo državu urbanističkog rugla ili urbanističke lepote.

„Kad pogledamo šta je rađeno u to doba ‘lošeg socijalizma’ gde je dominirala betonska arhitektura, pogledajmo Novi Beograd na primer, vidimo da to zapravo izgleda bolje nego ono što se gradi s ove strane Save. Vidimo da je to imalo nekog plana – da se nije htela zatvoriti reka, da su se koristili za to vreme kvalitetni materijali i napredna arhitektura. Gledamo sada neke od novih zgrada koje se sad zidaju deluju kao najjeftiniji objekti a prodaju se po ogromnim cenama“, navodi Šoškić.

Profesor kaže i da je posebno pitanje zašto su cene stanova tolike i kako to da kroz cene nekretnina ne možemo da nađemo nikakvu korelaciju sa prosečnom platom u Srbiji.

„Da li je moguće da se neko vredan i uspešan u našoj zemlji, mladi bračni par, zaposli i da od svoje plate uzme kredit da može da kupi stan po tim cenama dovoljan da zasnuju porodicu? Zemlje u kojima je nestala relacija između dohodaka koje ljudi stvaraju i cena nekretnina, jasno je kao dan da se tu radi verovatno i da ima prostora za analizu visoke korupcije i pranja novca“, objašnjava Šoškić i ističe da svako ko živi u ovoj zemlji mora da bude u stanju da od svojih plata kupi sebi mesto za život.

Radonjić kaže da je ovaj zakon način da vlast što pre dođe do para kojih nema, te da je posebno opasno to što samo dolazi do ozakonjenja bez bilo kakvih dokaza o statičkoj stabilnosti.

„Vi ovde možete za 100 do 1.000 evra da ozakonite statički nestabilan i nebezbedan objekat. I ovaj zakon donosite posle pada nadstrešnice, a nadstrešnica je pala na železničkoj stanici koja je u tom trenutku bila gradilište“, navodi Radonjić.

(Nova.rs)