Н1: Шта пише у Закону о легализацији - држава не гарантује за безбедност укњижене дивље градње

 Према Предлогу Закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима, који је Влада Србије усвојила у петак 26. септембра, предвиђено је да се могу легализовати објекти за које је издата привремена грађевинска дозвола пре 13. маја 2003. године, као и објекти без грађевинске дозволе чија ће градња бити завршена на дан ступања закона на снагу.

Предложеним законом, у чији је увид имала Новинска агенција Бета, истиче се да Република Србија не гарантује за безбедност и сигурност коришћења објекта, дела објекта, односно посебног дела објекта, уписаног у евиденцију непокретности и правима на њима по одредбама овог закона.

У члану 1. предлога закона о легализацији незаконите градње, наводи се да евидентирање и упис права у евиденцију непокретности и правима на њима имају објекти, делови објекта, односно посебни делови објекта изграђени супротно закону.

Таксативно се наводи да могу бити легализовани објекти за које је издата привремена грађевинска дозвола пре 13. маја 2003. године, као и објекти наплатних станица и привремених саобраћајница, објекти изграђени у време када није било прописано издавање грађевинске дозволе, а на којима није уписано право својине у катастру непокретности.

Право на легализацију имају и стамбени објекти категорије "А" и "Б" и привредни објекти за које је издато решење о грађевинској дозволи, али је до дана ступања на снагу овог закона истекао законски рок за прибављање решења о употребној дозволи.

Евидентирање и упис права у евиденцију непокретности имају и подземне и надземне инсталације, односно инфраструктурни линијски објекти, уколико су предмет уписа у катастар непокретности, односно катастар Инфраструктуре, као и објекти за које су подносиоци захтева по раније важећим законима којима се уређивао поступак озакоњења односно легализације објеката, исходовали правноснажно решење о озакоњењу односно легализацији објеката, а који нису уписани у евиденцију непокретности и правима на њима.

Право на озакоњење имају и објекти уписани у складу са одредбама Закона о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе (Сл. Гласнк РС бр. 25/13 и 145/14) и земљиште испод објекта или део земљишта на катастарској парцели на којој је објекат саграђен.

Одредбе овог закона примењују се на објекте који су изграђени на грађевинском земљишту и видљиви су на сателитским и осталим снимцима израђеним за територију Републике Србије и садржани у бази података које води Агенција за просторно планирање и Републички геодетски завод.

Члан 2. Закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непкретностима предвиђа да објекти изграђени на земљишту у јавној својини које је планским документом важећим на дан ступања на снагу овог закона планирано за уређење или изградњу објеката јавне намене у обавезној јавној својини, или изграђени на земљишту које је у јавној својини које је површина јавне намене у обавезној јавној својини, објекти изграђени у првој зони заштите природног добра и зони заштите културног добра од изузетног значаја, у другој ;зони заштите природног добра изграђени на земљишту у јавној својини, објекти уписани у Листу светске културне баштине или изграђени на самом културном добру, на јавном водном добру, у пружном појасу, у непосредној зони санитарне заштите водоизворишта, као и у појасу експропријације државног пута, евидентирају се и на њима се по одредбама овог закона уписује право својине у корист Републике Србије.

"Мањи монтажни објекти, укључујући монтажне куће контејнерског типа и мобилне куће, балон хале, монтажне ауто-перионице, надстрешнице, терасе на јавној површини ван габарита објекта, шљункаре као и објекти који нису завршени у конструктивном смислу евидентирају се у евиденцији о утврђеним променама на објектима који нису уписани у катастар непокретности у складу са законом којим се уређује државни премер и катастар, али се на њима не уписује право својине у складу с одредбама овог закона", наводи се.

Објектима који нису завршени у конструктивном смислу, у складу са одредбама овог закона, сматрају се објекти који немају изграђен темељ, армиранобетонске или челичне стубове са гредама, односно завршену армиранобетонску таваницу, кровну конструкцију, односно објекти који немају завршену коловозну конструкцију и коловозни застор и друго.

Објекти зградарства сматрају се завршеним у конструктивном смислу и када нису изведени радови на изградњи унутрашњих инсталација, столарије, као и објекти без завршене фасаде.

У члану 3. се истиче да се сви поступци прописани одредбама и применом овог закона сматрају хитним.

Примена овог закона заснива се на шест начела, међу којима се истиче доступност података јавности, правна сигурност - фактичким власницима објеката омогућава се упис права својине заснован на потврди Агенције као јавној исправи, првенство у решавању - пријаве заинтересованих лица решавају се приоритетно у односу на непокретности за које није поднета пријава у складу са одредбама овог закона, заштите права трећих лица и јавног интереса - евидентирањем и уписом права својине на објекту штите се права трећих лица, а уклањањем објекта изграђених супротно јавном интересу штите се интереси државе и свих грађана.

Члан 4. закона дефинише сателитске снимке којима се утврђује видљивост објекта, и катастарску парцелу која представља земљиште на коме је изграђен објекат из члана 1. став 1. овог закона и не мора да испуњава услове који су прописани планским документом и законом којим се уређује планирање и изградња.

Породични стамбени објекат јесте објекат с највише две посебне стамбене јединице, укупне површине до 400 квадрата нето грађевинске површине, стамбена зграда јесте зграда намењена за становање и састоји се од најмање три стана.

Чланом 5. се истиче да Република Србија не гарантује за безбедност и сигурност коришћења објекта, дела објекта, односно посебног дела објекта, уписаног у евиденцију непокретности и правима на њима по одредбама овог закона.

"Власник објекта, дела објекта, односно посебног дела објекта у чију корист буде уписано право својине у складу с одредбама овог закона прихвата ризик коришћења непокретности која је предмет уписа и одговорност за евентуалну штету према трећим лицима", истиче се.

Чланом 6. се наводи да се поступак евидентирања непокретности врши се преко дигиталне платформе коју успоставља Агенција на информатичкој инфраструктури Завода и уз техничку подршку Завода и чини је доступним јединицама локалне самоуправе, одмах по ступању на снагу овог закона.

"Јединица локалне самоуправе је дужна да у року од 30 од дана ступања на снагу овог закона, Агенцији достави дигитални зонинг план који садржи обележене зоне постојеће или планиране површине јавне намене или јавне површине које су обавезној јавној својини, земљиште у режиму јавног коришћења, зоне заштите природног и културног добра од изузетног значаја као и зоне са објектима уписаних у Листу светске културне баштине или на самом културном добру, границе друге зоне заштите природног добра, зоне јавног водног добра, зоне пружног појаса и зоне санитарне заштите водоизворишта, као и зоне за утврђивање доприноса за уређивање грађевинског земљишта", наводи се.

У члану 7. се истиче да за евидентирање и упис права својине на непокретностима из члана 1. овог закона, заинтересована лица подносе Агенцији електронску пријаву путем дигиталне платформе. Пријава из става 1. овог члана подноси се за једну непокретност, док се за сваку следећу непокретност подноси нова пријава. Уколико се пријава подноси за помоћни објекат, обавезно се наводи и податак да ли је главни објекат изграђен на истој катастарској парцели.

Рок за подношење пријаве из става 1. овог члана почиње да тече истеком рока од 45 дана од дана ступања на снагу овог закона и траје 60 дана.

Пре евидентирања и уписа права својине на посебним деловима у стамбеним и стамбено пословним зградама са више станова, инвеститор, свако лице које има правни интерес, управник, односно професионални управник стамбене заједнице, Агенцији подноси пријаву за упис стамбене или стамбено-пословне зграде, односно дела зграде који представља функционалну целину, уз коју може поднети и елаборат геодетских радова односно скицу неевидентираних посебних делова за зграду, преко дигиталне платформе за подношење пријаве.

Ако је инвеститор непознат или није доступан, скицу посебних делова односно елаборат геодетских радова може доставити свако лице које има правни интерес, управник, односно професионални управник стамбене заједнице или овлашћено лице, преко дигиталне платформе за подношење пријаве.

Приликом подношења пријаве за упис права својине на посебним деловима објекта, лице које није инвеститор објекта, дела објекта односно посебног дела објекта, дужно је да приложи исправе о основу стицања права на посебном делу.

Чланом 8. дефинисани су трошкови за уписивање права својине на објекту, која се плаћа Агенцији за просторно планирање.

Висина се одређује према зонама, у граду Београду: у екстра зони-1.000 евра, у првој зони-800 евра, другој и трећој зони-300 евра, у четвртој зони- 200 евра, у петој зони-150 евра, и у шестој и другим зонама-100 евра.

У градовима који имају преко 100.000 становника: у екстра и првој зони-500 евра, у другој зони-250 евра, у трећој зони-150 евра, у четвртој и другим зонама- 100 евра.

У градовима и општинама које имају између 50.000-100.000 становника: у екстра и првој зони-300 евра, у другој зони-200 евра, у трећој и осталим зонама-100 евра.

У општинама које имају испод 50.000 становника и селима: 100 евра.

Магацини и помоћни објекти

За магацине, складишне просторе, економске и помоћне објекте и производне погоне, површине до 500м² не плаћа се накнада, док се за ове објекте површине преко 500м² плаћа накнада у висини од 10 евра по квадрату.

Агенција је дужна да без одлагања провери поднету документацију и да на основу доступних података изда потврду о испуњености услова за упис права својине на непокретности, односно обавештење да нису испуњени услови за упис права својине на непокретности у складу са одредбама овог закона.

Када Агенција утврди да су испуњени услови за евидентирање и упис доноси потврду коју прослеђује Заводу.

Чланом 13. се наглашава да ако је објекат, за који је поднета пријава за упис, изграђен на земљишту у приватној својини другог правног или физичког лица, које није и власник објекта, а подносилац пријаве није доставио подобне доказе о праву својине на земљишту, Агенција ће обавестити подносиоца пријаве да нису испуњени услови за упис објекта.

Члан 19. закона дефинише да објекти за које је поднета пријава, а Агенција утврди да нису били изграђени до дана ступања на снагу овог закона, нису предмет уписа у складу с одредбама овог закона и на њих ће бити примењиване одредбе закона којим се уређује планирање и изградња, које се односе на изградњу објеката без прибављене грађевинске дозволе, решења о одобрењу за извођење радова, односно употребне дозволе и биће уписани у корист Републике Србије, на основу потврде Агенције.

Члан 20. предвиђа да даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о озакоњењу објеката.

(Бета)