Данас: Да ли Србија треба да укине промену рачуњања времена са зимског на летње?

 Европа и даље задржава праксу преласка с летњег на зимско рачуњање времена, док је у свету ова пракса све мање присутна. Наши саговорници из света астрономије, здравља на раду и медицине, указују да постоје различити аргументи за и против укидања промене рачуњања времена у Србији, попут економије и утицаја које промена с летњег на зимско време има на биоритам човека.

Александар Зоркић, уредник Астрономског магазина, за Данас наводи да то није нека физичка или математичка формула по којој се нешто дешава, већ је ствар процене владе која доноси указно време, а на основу процене потребне за привреду, економију, културу.

„Ми смо мала земља у привредном, економском, војном и сваком другом смислу, и логично је да се равнамо са економски, политички и војно много снажнијим земљама у околини. Не можемо да користимо време Сједињених Америчких Држава. Али можемо да користимо време околних земаља које су економски јаке, јер се налазимо у тој зони“, каже.

Како појашњава Зоркић, Србија се по географској ширини налази тачно на граници – „могли бисмо да пређемо на један сат испред па да будемо једнаки са Румунијом, Грчком, Турском, Бугарском, а могли бисмо да будемо у зони са Немачком, Мађарском, Француском и тако даље“.

„С ким ћемо да делимо време? Па са онима са којима највише сарађујемо и на које смо упућени. Друго, много важније питање је да ли и те земље треба да имају зимско и летње време, односно треба ли да постоји та разлика. То зависи од економије“, закључује уредник Астрономског магазина.

Саша Димитријевић, стручни сарадник за безбедност и здравље на раду УГС „Независност“, сматра да би промену времена требало укинути зато што, како каже, на сваког човека, па и на оног ко није радно ангажован, та промена утиче у неком психофизичком смислу.

„Кад је организам навикнут на неки ритам функционисања, поготово се то односи на раднике који раде по сменама, јер они су најугроженији у суштини, сигуран да то врло утиче на стање организма које се кроз неко време, јер ми имамо шест месеци један режим, шест месеци други и онда свакако да је то шок за организам. Ми нажалост немамо могућност да имамо неку јаку привреду која би у том неком периоду, кроз можда промене организације посла, доводила до тога да се ради нека адаптација запослених на ту промену“, наводи Димитријевић.

Додаје да се то дешава и код рада на врућинама, на хладноћи. „Сматрам да би било боље за запослене, поготово за запослене који обављају послове у сменском раду, да се укине та промена“, наводи наш саговорник.

Миљко Ристић, кардиохирург, каже да вероватно постоје неки разлози за промену времена, по питању веће потрошње струје, и слично.

„Али мислим да некако људи не знају шта ће са собом, па стално измишљају нека правила. Не само у електродистрибуцији, него уопште у животу. Апсолутно сам против промена на летње и на зимско време. То никакве везе нема са здравље, више утиче промена температуре. Када одете у Африку где је плус 60 или у Русији, тамо у Сибиру, минус 60, то има утицаја на здравље“, наводи Ристић.

(Данас)